Ово Удружење грађана негује традицију и културу бачких Буњеваца који себе сматрају аутохтоним народом. Поред академије, у среду увече је у сомборском Народном позоришту одржан и велики тамбурашки концерт под називом „Буњевачко коло својој вароши“.
Прославу, која је због околности изазваних пандемијом коронавируса одржана са „закашњењем“ од једне године, увеличао је и Антонио Ратковић, сомборски градоначелник са сарадницима, као и председница Националног савета буњевачке националне заједнице др Сузана Кујунyић Остојић, којима је домаћин био Дејан Парчетић, актуелни председник УГ „Буњевачко коло“. Градоначелник је члановима овог удружења грађана честитао велики јубилеј и истакао значај који УГ „Буњевачко коло“ има за очување културе и традиције Сомбора, јер су, према његовим речима, мултикултуралност и мултиетничност особине којима се град којем је на челу посебно истиче и поноси. Током академије присутни су имали прилику да се упознају са историјом „Буњевачког кола“ у шта су их упутили декан овдашњег Педагошког факултета др Саша Марковић, историчар Арсен Мијатовић и Александар Бошњак, један од потомака оснивача и руководилаца „Буњевачког кола“.
„Буњевачко коло“ је формално радило и током мађарске окупације од 1941. до 1944. године, а угашено је у првим месецима након ослобођења. Сва имовина „Буњевачког кола“ указом комунистичких власти постала је 1945. године, након укидања права Буњевцима да се тако национално изјашњавају, власништво Хрватског просвјетног дома.
Касније је све пренето на КУД „Владимир Назор“, настављача некадашњег ХКД „Мирољуб” чији су се чланови изјашњавали као Буњевци који су саставни део хрватског националног корпуса. Рад сомборског „Буњевачког кола“ обновљен је 2000. године.
За разлику од Суботице, где је буњевачка „Пучка касина“ постојала и радила још од 1878. године, сомборски Буњевци, све до 1921. године, нису имали своје национално и културно удружење, да би те године било основано у Сомбору „Буњевачко коло“. Основни циљ је од почетка био да се код овдашњих Буњеваца шири просвета, култура и национална свест. Први председник „Буњевачког кола“ био је политички првак Буњевачко-шокачке странке Антун Тоника Бошњак.
Од својих почетака „Буњевачко коло“ је неговало традиционалне обичаје и културни живот сомборских Буњеваца, па су приређивани позоришни комади, организована су буњевачка прела, као и традиционалне народно-црквене свечаности, попут Дужионице, Спасова или Брашанчева, које су јавно обележаване по градским улицама, а неко време у склопу овог удружења су радиле и спортске секције.
М. Миљеновић
