- Последњих недеља дневно нас зове по неколико мањих произвођача који имају седам - осам, највише до десет музних крава, а који желе да распродају своје благо. Пре неколико дана нас је звао сточар из Уљме, продаје девет одличних сименталки. Нема више никакву рачуницу да држи краве, каже, само их узмите, платићете кад можете. Зову нас из Арадца, Меленаца, Елемира, Идвора... - прича Тања Прохаска из Орловата, чија се породица бави производњом млека.
Породица Прохаска спада у средње произвођаче млека. У штали имају око 60, што крава што јуница, телади, расе црвени и црни холштајн. Женску телад, која сада имају четири месеца, оставили су да обнове стадо. На мужи је 40 крава.
- Опстајемо само зато што смо „сваштари“. То значи да се бавимо и сточарством и ратарством, па се прелива из једног у друго. Да не радимо своју и државну земљу, коју смо узели у закуп, ни ми не бисмо преживели. Трошкови производње су велики, а цена млека ниска. Али, кад сте већ достигли тај неки средњи ниво са бројем музних крава, нема вам назад. Стиснеш зубе и тераш даље, све у нади да ће бити боље - наглашава наша саговорница.
Држава би под хитно морала да интервенише, сматра Тања Прохаска.
-Потребна је континуирана брига и у сектору производње млека. Кад има вишкова млека, као што је сада, не сме се допустити да цена стрмоглаво иде доле. Тада се стока распродаје, млека нема довољно, па се оно увози. То није добар однос према важној грани сточарства - тврди Прохаска.
Оно што ову породицу посебно мучи, а у тој муци није усамљена, јесу све бројнија ограничења која се тичу држања стоке у селу.
-Недавно смо били сведоци проблема са кравама у Елемиру, где мештани једног дела села нису дозвољавали да краве пролазе улицама у којима живе. Слично је и у другим селима. Ми смо морали да купимо другу кућу у селу, како наше краве не би пролазиле кроз село кад иду на пашу. У селима је све више људи који би да у селу живе као у граду. Смета им стока, све им смрди... Не сеју башту, не држе свиње ни за себе, немају кокошку у дворишту. Кажу, колико ми треба, купићу. То и могу да разумем некако, али питам се где да живе онда они који се баве пољопривредом и држе стоку - закључује Тања Прохаска.
Ж. Балабан
