Реч је управо о сведочанствима историје и културе становништва места у Бачкој која су била насељена Немцима.
Сасвим очекивано, архивска грађа посебно је обимна управо у случају Апатина и њему оближњих Пригревице, Оyака, Каравукова и Српског Милетића. Према речима Бориса Машића који је ову збирку сакупљао годинама, у напуштеним црквама, приватним легатима, по таванима и подрумима старих кућа, ради се о документима из којих се може видети комплетна историја ових бачких насеља.
- Средио сам грађу, водећи рачуна да збирке остану аутентичне. Најдрагоценије су збирке од 17. до 19. века, мада је најстарија књига штампана 1600. године, а она после ње, ништа мање далеке 1618. године са екслибрисом владара, кнеза Леополда Кунигл од Тирола - сведочи Машић о мукотрпно сакупљаној и систематизованој збирци и додаје да се из обрађене архивске грађе може закључити да су библиотеке парохијских цркава са краја 18. и почетка 19. века биле расадници знања и културе места насељених Немцима који су у Апатин долазили већином „улмским кутијама”, дунавским лађама намењеним за превоз терета и људства током колонизације.
У библиотеци су и дела Аристотела, Сократа, Платона, Тацита, Цицерона и других класика, писана и на другим језицима сем немачког, матерњег језика колониста из 17. века.
Адам Беренц (19. септембар 1898, Апатин - 21. октобар 1968, Калоча) био је католички свештеник, новинар и противник нацизма међу Немцима у Југославији. Беренц је још 1942. упозоравао о предстојећом искључењу и колективном исељавању подунавских Шваба. Новине, у којима је документован покрет отпора, биле су „мегафон противника нацизма“, а забраниле су, их на захтев Немачке, тадашње мађарске окупационе власти.
Велики легати, као што је библиотека свештеника Леонарда Герстнера и Јована Јасковича из 18. века, представљају јединствену збирку, као и књиге из мисије Београда 1717. године и православних манастира на Фрушкој Гори, као што су Ремета, Крушедол и Раковац. Све књиге траже стручну заштиту и обраду, наглашава Машић. Сакупљање старих књига је започето када је католичка црква апатинском Центру „Адам Беренц“, поред куће, оставила на располагању цео сачувани архивски фонд цркве Срца Исусовог и самог Беренца.
- Након више девастација, у жупној кући су срећом пронађени делови црквене архиве, као и велике Беренцове библиотеке са збирком периодике и часописа „Die Donau“ у којима су бројни текстови који сведоче о борби Беренца против националсоцијализма, али је и све
више породица које нам завештавају своје наслеђене књиге- каже Машић, за чију, помало необичну, збирку влада све већи интерес у земљи, али и у постојбини подунавских Шваба, самој Немачкој.
Управо због тога римокатоличка бискупија Бачке је одлучила, после увида стручњака у библиотечки фонд, да Центар „Адам Беренц”, постане део немачке католичке библиотечке архиве. Како каже Машић ово је и био повод да Центар „Адам Беренц” буде позван да бисере своје збирке представи у немачком Музеју у Улму.
М. Миљеновић
