Оснивач удружења Драган Виторовић рекао је за „Дневник” да се и сам, као особа са инвалидитетом осећао погубљено у друштву, јер није могао да оствари неке потребе. Временом је дипломирао права, а схватајући колико му је било тешко да се избори, желео је да помогне другима да лакше дођу до циља.
Како је објаснио, воде се по принципу седам кругова, а најбитнији и најзначајнији круг јесте превоз особа са инвалидитетом.
– Градска управа прихватила је да финансира наш предлог да ми као удружење покренемо услугу превоза, превасходно школске деце. Тако већ седам година имамо два комбија, четири возача и централу, а возила су адаптирана за инвалидска колица, имају хидрауличне рампе и атестирана су. Почели смо да возимо осморо деце од куће до школе и обратно, затим на терапије, у позориште или организоване радионице, а данас ту услугу користи 45 деце сваки дан. Зато мислим да је она сасвим сигурно оправдала своје постојање. Уз то, свако дете има персоналног и педагошког асистента – рекао је Виторовић, додавши да, када су комбији слободни, тада старији чланови користе возила за своје потребе.
Други круг подршке везан је за излетиште у Лајковцу на каналу ДТД, које је можда једино излетиште у Србији, прилагођено особама са инвалидитетом.
– Комбијима се чланови одвозе два пута недељно до тог простора који чини 150 квадратних метара платформе на води. Свуда се налазе улази са рампама. Спроведени су струја и вода, уз прилагођене тоалете за ОСИ. Тамо се друже, пецају, картају или пеку роштиљ. Град нам је, уз привреднике Вршца помогао да направимо то излетиште – прича наш саговорник.
Нарочито се поносе водичем „У круговима доброте”, који је направљен за све родитеље деце са инвалидитетом, у ком се могу пронаћи одговори на питања како да остваре своја права. Циљ је оснажити породице, како би могле даље да уливају храброст својој деци која се суочавају са неким видом инвалидитета, без обзира на образовање, имовински статус, запослење и здравље.
– Такође, као четврти круг подршке организујемо терапијско јахање на одморишту Црвеног крста које се налази на Вршачком брегу. За ту сврху нам из ергела из Панчева доводе коње. Осим тога, активан је и пројекат „покретне” библиотеке. У суштини смо запослили једну нашу чланицу, која је мастер професор књижевности по струци, у Градску библиотеку, али ради и у нашем удружењу, које је као истурено одељење за особе са инвалидитетом. Она прикупља литературу и штампу, те их четвртком носи на кућне адресе наших чланова – истиче Драган.
Акција „Сакупи хумани чеп” је локалног типа и спроводи се шесту годину за редом. До сада су сакупили више од 200.000 тона чепова и тако помогли са 78 донираних нових помагала.
– Помажемо како деци, тако и старијим особама са инвалидитетом али и институцијама, попут школа, домова здравља, неуропсихијатријске болнице у Старом Лецу, а до сада смо набавили кревете, јастуке, душеке, инвалидска колица и слично. Поређења ради, у једном килограму је 450 чепова, а за једна колица нам треба три тоне. Поставили смо брендиране кутије у око 130 фирми, а имамо и своје пунктове по граду за становнике, који су брендирани и осветљени. У акцију су укључене особе са инвалидитетом, које нису оствариле право преко социјалног да добију одређена помагала – поручио је оснивач удружења.
Како каже, креирали су специјалан беy „особе са инвалидидтетом у срцу Србије” и деле га свима, од политичких структура до приватних и државних институција. Поента је носити га са леве стране, како би особе са инвалидитетом биле увек при срцу и као такав представља симбол, који подиже свест о томе колико је њихов положај тежак. Процене су да ОСИ у Србији има око 700.000, што значи да чине око 10 одсто становништва.
- Када премину родитељи, особа са инвалидитетом нема никог ко би наставио бригу о њој и нажалост завршавају у неуропсихијатријској болници или у домовима, а по годинама или дијагнози не припадају тим установама – указује Драган Виторовић, рекавши да је то оно чему би посветили пажњу у наредном периоду. - Вршцу фали дневни боравак или неки предах, да се растерете родитељи, уколико су у питању деца, јер је циљ јачати породицу. За старије такође би требало да постоји нека институција одвојеног типа за ОСИ, у којој би имали физијатријску и другу неопходну медицинску негу.
– Такође дајемо социјалну и правну подршку, те помажемо људима у остваривању њихових права, највише око права на ортопедска помагала. Свако на основу дијагнозе има право на штаке, колица или ходалице и то људи не знају. Неке дијагнозе се не препознају у социјалном, зато је ту акција сакупљања чепова. У Градској управи у приземљу смо основали Канцеларију за особе са инвалидитетом, у којој раде две особе са инвалидитетом, правник и економиста. Канцеларија је стуб свих удружења и ту сви могу да дођу и информишу се, док ми од њих добијамо обавештења о конкурсима који излазе и начинима аплицирања.
У удружењу је око 120 особа са инвалидитетом, а по Драгановим речима, нису у питању само параплегија и квадриплегија, већ имају и чланове са другим дијагнозама. Удружење је у Савезу параплегичара и квадриплегичара Србије и Војводине.
Ивана Бакмаз
