Мада су из, како иначе тврде за цео случај ненадлежног, одељења сомборске комуналне инспекције тада најавили моменталну реакцију, пре свега у налогу упућеном овдашњем комуналном предузећу да безбедно уклони постојеће лешине, закаснела реакција од свега неколико дана била је довољна да и поред упозорења медија, на ову дивљу сточну депонију буду бачене још две угинуле животиње, односно крава и јуне. Коначно, у среду је ово ругло и потенцијални извор заразе ипак уклоњено.
Механизацијом Јавног комуналног предузећа „Чистоћа“, у чијем је делокругу рада и зоохигијенска служба, угинуле животиње су утоварене у камион и однешене на прераду у круг Ветеринарске установе „Протеинка“, једног од свега неколико српских сертификованих и овлашћених предузећа за безопасно уклањање остатака анималног порекла. Након тога је механизацијом поравнат терен, остатак смећа прекривен слојем земље, чиме је привремено решен овај несумњиви еколошки проблем Стапараца.
Ипак, ако се зна да су, према сведочанствима из саме Месне заједнице овог села, и претходних година и поред повремене санације те али и сличних дивљих сточних гробаља, она наставила волшебно да ничу, не би требало гајити претерани оптимизам у погледу искорењивања оваквог неодговорног понашања овдашњих сточара.
Основни проблем у ницању оваквих мрцилишта је пре свега чињеница да нико не жели или не може да именује виновнике, према којима би онда и могла применити нека од законских санкција које су на располагању државном апарату. Сама држава, односно њен апарат, често пребацује „лоптицу“ у туђе двориште, па тако ветеринарска инспекција тврди да све ово није њихов проблем пошто угинула стока нема ушне маркице, варошким комуналцима ингеренцију „ускраћује“ податак да се мрцилиште не налази на градском грађевинском, већ пољопривредном земљишту, пољопривредним инспекторима...и тако у недоглед.
Приликом свог последњег боравка у Сомбору, крајем јануара ове године, ресорни министар пољопривреде Бранислав Недимовић је најавио скоро, како тада рече у неколико наредних месеци, обелодањивање нове и свеобухватне стратегије државе Србије у решавању проблема безбедног уклањања анималних остатака и њихову прераду, што би требало коначно да реши и проблем дивљих сточних горбаља, попут овог у Стапару. Важну улогу у томе имају и имаће управо погони за прераду, попут сомборске „Протеинке“, али на доношење коначног решења утицај, потврдио је тада Недимовић, има и међународно суђење државе Србије са инђијском „Енергозеленом“, фирмом белгијско-луксмбуршког капитала, пред Арбитражним судом у Вашингтону чији би се исход ускоро морао сазнати.
Текст и фото: М. Миљеновић
