Како Нови Сад и његова околина постају привлачна туристичка дестинација и свакодневно угошћују многе туристичке групе и појединачне посетиоце, сада је неопходно посветити додатну пажњу развоју одговарајуће туристичке инфраструктуре овог подручја, при чему је веома значајно и питање савременог уређивања планинарских стаза на Фрушкој гори, које су тренутно, чини се, доступне углавном домаћим љубитељима пешачења у природи и планинарења.
Једну важну и занимљиву иницијативу на том плану покренуло је новосадско предузеће „Самарија” за производњу сувенира, издаваштво и туризам које је припремило пројекат детаљног и савременог уређивања свих планинарских стаза на Фрушкој гори, на начин како се то данас ради у свету, што је неопходан предуслов да се на ову планину масовније доведу посетиоци из земље и иностранства.
Група чланова Удружења поштовалаца Свете горе Атонске, чији је председник био директор „Самарије” Душан Којичин, својевремено је предложила да се Фрушка гора са својих шеснаест древних православних манастира именује попут Свете горе Синајске и Свете горе Атонске.
То је и озваничено одлуком Светог архијерејског синода Српске православне цркве 26. августа 2003. године, на основу које је владика сремски, господин Василије Фрушку гору прогласио за Свету гору.
Након тога, „Самарија” је, настојећи да пружи допринос популарисању Свете Фрушке горе и унапређењу њеног туристичког потенцијала, објавила књигу, својеврсни водич „Упознајте Свету Фрушку гору пешице” аутора Боривоја Вељковића, која је наишла на изузетан ођек поклоника планинарења и туристичке јавности.
Настављајући у истом правцу „Самарија” је сада осмислила пројекат савременог обележавања фрушкогорских планинарских стаза, који, рекло би се, стиже у прави час, потпуно се уклапајући у програмске оквире проглашења Новог Сада за Европску престоницу културе 2021. године, којима је предвиђено и одговарајуће представљање изузетно вредне и богате културно-историјске баштине фрушкогорског залеђа, смештеног недалеко од града.
Планинарске стазе налазе се на подручјима општина Нови Сад, Сремски Карловци, Ириг и Беочин и њихово модерно уређење сигурно ће допринети већем интересовању туриста за посете и обиласке Свете Фрушке горе, додаје Душан Којичин, подсећајући да сви расположиви подаци говоре о порасту интересовања гостију из земље и иностранства за обилазак туристичких дестинација пешице или бициклом.
Тренутно је у току обезбеђивање финансија за овај пројект, који ће бити покренут одмах по обезбеђењу неопходних средстава.
Како каже директор „Самарије” Душан Којичин, после објављивања књиге „Упознајте Свету Фрушку гору пешице” испоставило се да није знатније повећан број планинара и посетилаца Фрушке горе из других делова Србије и из иностранства.
Ми смо схватили да се посетиоци са стране плаше непознате шуме и да ми, ако хоћемо да доведемо људе да шетају по Фрушкој гори, морамо најпре на савремен начин да уредимо и означимо свих 28 планинарских стаза, колико их овде има, каже Којичин.
Ово потврђује и дугогодишњи планинар и велики љубитељ Фрушке горе, новинар Радомир Грујић из Новог Сада:
Искусном планинару није проблем да се снађе у Фрушкој гори, али знакови којима су раније означене планинарске стазе су временом избледели и негде их је теже пронаћи, тако да сигурно треба поново и прецизно поставити обележја на стазама, како би се и странци и људи који по први пут долазе овде могли лако оријентисати и снаћи.
Како истиче Душан Којичин, пројекат савременог уређења планинарских стаза предвиђа детаљно обележавање стаза на Фрушкој гори знацима и путоказима од трајног материјала, који ће бити усаглашени са европским стандардима у означавању пешачких планинарских стаза.
На улазно-излазним тачкама сваке стазе треба да буду постављене табле на српском и енглеском језику, на којима ће бити приказана мапа стазе, њена дужина, време потребно за њен обилазак, висинске разлике, тежина стазе и ГПС координате.
Раскрснице у унутрашњим деловима стаза би биле обележене подацима о правцима и преосталим дужинама стаза.
Б. Х.
