Пожар је гасило више екипа ватрогасаца из Новог Бечеја и Новог Милошева са четири возила, а интервенција је трајала више од два сата, док ватрена стихија није обуздана и пожар стављен под контролу.
Биљни и животињски свет у резервату је страдао и биће потребно време да се флора и фауна обнове. Ипак, биолог Дарко Лазаревић, стручни сарадник у Специјалном резервату природе „Слано Копово“, напомиње да захваљујући брзој интервенцији ватрогасних екипа пожар није доспео до централног дела резервата.
- Изузетно суво време изазвало је и сушење вегетације и створили су се предуслови за лако ширење пожара, који је био подстакнут и ветром. Уз велико пожртвовање ватрогасаца ватра је обуздана, али је изгорело више од 50 хектара ниског растиња и трске. Постоји озбиљна сумња да је пожар намерно подметнут – каже Синиша Нешић, председник Ловачког удружења Нови Бечеј, које је управљач резервата.
Нешић истиче да прошле године пожара у резервату није било, али је 2018. у четири наврата ватра захватала поједине потезе „Сланог Копова“. Ипак, тада је штета била мања, јер су ватрогасци већ у зачетку успели да сузбију пожар.
Пожари у специјалним резерватима природе у средњем Банату чести су и наносе огромну штету природи и животињском свету. Претпрошле године „Царску бару“ захватио је огроман пожар на око 800 хектара, осакативши овај бисер природе. Исте године горео је и резерват „Окањ“ код Елемира, а пожар је био подметнут.
Слано Копово, иначе, налази се североисточно од Новог Бечеја, од кога је у правој линији удаљено пет километара. Омеђено је путевима Нови Бечеј – Ново Милошево и Нови Бечеј – Башаид. Ово су истовремено и прилазни путеви на северном и јужном улазу у резерват. Укупна површина резервата износи 976 хектара.
Слано Копово је један од последњих репрезентативних примера панонских слатина и пустара које су од изузетног значаја за очување богатства биљног и животињског света Војводине. Настало је деловањем реке Тисе која је у прошлости често мењала свој ток, разливала се и плавила околне удолине.
На овом подручју проширене су специфичне слатинске биљне заједнице, које су иначе, у фази нестајања у целој Панонској низији. Оне се одликују присуством великог броја ретких и угрожених врста и, осим на Сланом Копову, очувале су се још једино на локалитетима Окањ и Русанда.
Специјални резерват природе Слано Копово је уредбом Владе Србије од 2001. године проглашен за природно добро од изузетног значаја прве категорије. За стараоца овог природног добра одређено је Ловачко удружење из Новог Бечеја.
Ж. Балабан
