У Апатину користе ту могућност, па ће житељи ове општине у недељу, 7. априла имати прилику да одлуче да ли ће наставити да издвајају по један одсто од својих зарада зарад општег добра.
Осим у седишту општине Апатину, референдумско изјашњавање на исти начин организује се и у Пригревици, Сонти, Свилојеву и Купусини. Становници ће својим гласом моћи да дају „зелено светло“ на овакав начин пуњења буџета који се изобичајио у великом броју других локалних самоуправа.
Тако ће се, уколико прође референдумско изјашњавање, средства остварена кроз самодопринос у следећих десет година, односно од 1. јула ове године до краја јуна 2034. користити за родитељски додатак за прво, друго, треће и четврто дете најмање годину дана пре рођења детета у износу од 500 евра, трошкове сахрањивања, одржавања гробља и капеле, стипендије апатинским студентима, те једнократну помоћ тешко оболелим суграђанима, као и покриће самих трошкова увођења и реализације самодоприноса.
Док је издвајање за самодопринос по стопи од једног процента за ове намене, утисак је, постало уобичајено за становнике апатинске општине као и претходних готово осам деценија, усвајање својевременог додатног самодоприноса по стопи од три процента за сам Апатин, намењеног инфраструктурном опремању, изазвао је бројне полемике па и негодовање, док је самодопринос од један одсто и током гласања и све године његовог провођења имао неподељену подршку грађана, јер су средства конкретно усмерена за покривање трошкова сахрањивања, одржавање гробља и накнаде за новорођене бебе. Наиме, изгласавање овог „скупљег“ самодоприноса је 2015. године било упитно с обзиром на бројне нерегуларности током двонедељног гласања, а поред тога грађани су често негодовали због нетранспарентности у трошењу ових средстава, сумњајући у њихову злоупотребу. Прикупљање средстава по основу самодоприноса од три одсто је трајало четири године, односно од 2016. до 2020. године, иако је и Државна ревизорска институција у свом извештају за 2016. оспоравала постојање правног основа за увођење овог тропроцентног намета на зараде.
М. Миљеновић
