НОВИ САД ВЕОМА ТРАЖЕН! Најскупља кућа продата за 4.000.000 евра у Београду; Наставља се благи раст цена некретнина

Ђорђевић своје процене заснива и на природи домаће економије која се, према његовим речима, неће битно мењати у наредном периоду.

"Некретнине ће остати главно средство за инвестирање и то ће увек генерисати тражњу. Не смемо да заборавимо да је код нас највећи део купаца своју куповину финансирао средствима која су добили продајом неке некретнине. Када продају некретнину због тога што им је стан велики, па купују два мања или се селе из једног града у други или имају куће, а желе да купе два или три стана, желе да тај новац остане у некретнинама. Неће га уложити у хартије од вредности, неће га инвестирати у државне обвезнице због тога што у то немају поверења", рекао је Ђорђевић за Танјуг.

На питање колико су тржишне цене некретнина у овом тренутку реалне, Ђорђевић истиче да оне увек одражавају однос понуде и тражње.

"Огласне цене су нешто више од оних које се постижу у уговорима, а по извештају Републичког геодетског завода за прошлу годину видимо да је само у последњем кварталу 2024. индекс цена станова порастао за око 5,05 одсто што је у односу на очекивања које смо имали прошле године, доста. Наше тржиште некретнина је стабилно, ликвидно и такво ће бити и у току ове године", навео је Ђорђевић.

Према Ђорђевићевим речима, на раст цена некретнина највише је утицала стабилност тржишта која је због рата у Украјини изостала 2023. године.

"Тада је много порастао ЕУРИБОР, а самим тим и каматне стопе на стамбене кредите", рекао је он. 

Одговарајући на питање да ли је у тренутним тржишним условима право време за куповину некретнине и колико је исплатива њихова куповина у смислу инвестиције (нпр. издавање стана), Ђорђевић наглашава да је тржиште некретнина најстабиљније тржиште у које грађани Србије могу уложити свој новац.

"Наше тржиште хартија од вредности је јако неразвијено, промет на Београдској берзи у 2023. био је 170 милиона евра, а у исто време промет на тржишту некретнина био је 6,5 милијарди евра. Наши људи воле да инвестирају у некретнине због тога што су у последњих неколико деценија, практично пре Другог светског рата све инвестиције у некретнине по правилу биле сигурне. Људи који су у њих уложили увек су зарадили или од издавања или од раста цена. Трендови су такви да цене неће расти као 2021. и 2022. године, великим стопама, али ево видимо прошлу годину - само за последњи квартал раст од пет одсто, тако да је савет људима да ако планирају да купе некретнину да то ураде одмах, због тога што ће куповина протоком времена захтевати више новца. Тако да и благи раст цена који се очекује не погодује купцима који одугловаче са куповином", саветује Ђорђевић.

Говорећи о најтраженијим локацијама, Ђорђевић каже да је највише купаца било заинтересовано за Београд и Нови Сад, али и да регион Југоисточне Србије бележи раст продаје.

"Београд је у укупном промету прошле године учествовао у новчаном изражају са 47,6 одсто што је нешто мање у односу на пре 3-4 године када је тај износ био скоро 60 одсто. То значи да се и број трансакција и вредност некретнина у осталим градовима и местима у Србији повећала. Највећи раст је забележио регион Југоисточне Србије, Ниш, Лесковац, Бор. Између осталог и због тога што је тамо база била најнижа. Биле су доста ниже цене у односу на остале градове", објаснио је саговорник Танјуга.

Када је у питању продаја некретнина у главном граду, Ђорђевић истиче да не постоји локација за коју се може рећи да је купцима најатрактивнија.

"Значи, генерално, у последњих пар година како су промети порасли и цене порасле, не може да се каже да постоји нека локација у Београду за коју су купци мање заинтересовани. Све има свог купца, људи из унутрашњости желе да купе некретнину у Београду и да издају. Не само они који би ту да живе", каже Ђорђевић.

На питање да ли су грађани Србије више заинтересовани за куповину стана у односу на куповину куће, Ђорђевић наглашава да станови доминирају домаћим тржиштем некретнина, а више од 50 одсто промета на том тржишту остварује се управо продајом станова.

"То је између осталог и због тога што када су куће у питању, ту има највише нелегалних објеката. Када купите стан, купили сте једну инвестициону јединицу коју можете да издате, продате без проблема у будућности, а која по правилу има папире које наши људи највише воле да поседују", казао је он.

Умерен раст цена станова са годишњом стопом од око пет одсто обележио је целу претходну годину.

Према подацима Републичког геодетског завода, најскупљи квадрат стана у протеклој години продат је по цени од 11.811 евра у Београду на води у новоградњи, док је највећа сума издвојена за стан у истом насељу у староградњи у износу од  2.575.000 евра, површине 342 квадрата.

Најскупља кућа продата је на Савском венцу у Београду за 4.000.000 евра, док је најскупље гаражно место плаћено 73.000 евра на територији београдске општине Врачар, показује годишњи извештај о стању на тржишту непокретности за 2024. годину.

Најскупљи квадрат пословног простора прометован је на територији београдске општине Савски венац за 12.969 евра, а највиша постигнута цена пословног простора је 3.098.790 евра.

Највиша вредност уговора за пољопривредно земљиште (култура њива) у износу од 8,15 милиона евра остварена је на територији општине Сомбор. 

Град Београд доминира у укупној вредности прометованих станова са уделом од 54 одсто.