ИНФЛАЦИЈА И ЕКОНОМСКА КРИЗА ДИЖУ ЦЕНУ ЗЛАТА, СРБИЈА СИГУРНА, ево шта кажу ПОДАЦИ
Цена злата достигла је нови рекорд у септембру 2025. године – 3.652 долара по унци, што је чак шест пута више него пре две деценије, када је вредност износила свега 500–600 долара. Према мишљењу стручњака, главни разлог за раст лежи у очекиваном попуштању монетарне политике у Сједињеним Државама. Да ли ће САД без већих потреса на тржишту прегурати нову кризу, изазвану убиством Чарлија Кирка, конзервативног активисте и миљеника Доналда Трампа.
– Аналитичари процењују да постоји 80 одсто шанси да ће већ у септембру референтна каматна стопа бити снижена за најмање 25 базних поена. Оваква политика традиционално подстиче раст цене злата, које се сматра заштитом од инфлације – истиче Георги Христов из „Tavex”-а.
Светска потражња расте – централне банке предњаче
Глобална потражња за златом у континуитету расте од 2014. године, а очекује се да ће у 2025. премашити 5.000 тона. Највећи купци су централне банке, пре свега Кина, која све више посматра злато као кључну стратешку резерву.
Са тренутном ценом, једна тона злата вреди више од 112 милиона долара, што значи да тржиште ове године достиже вредност од око 560 милијарди долара.
Узорак из прошлости – злато добија на значају у време криза
Исто се догодило и у претходним глобалним потресима: током дот-ком кризе 2001. године цена је порасла за 16%, у време глобалне финансијске кризе 2007–2009. за 25%, а током ковид рецесије 2020. такође за 25%. У свакој рецесији злато у просеку поскупи око 15%, док дугорочно задржава стабилност.
Србија је тешко осетила кризу 2008. године, када је БДП пао за 3,1%, незапосленост скочила на 18%, а динар ослабио за петину. Данас је ситуација нешто стабилнија – банкарски сектор је развијенији, девизне резерве су веће, а грађани мање изложени ризичним кредитима.
Ипак, интересовање за злато расте. Према Христову, све више грађана размишља о заштити капитала кроз мање полуге, које нуде већу ликвидност у хитним ситуацијама, док веће полуге пружају повољнију цену по граму и дугорочну стабилност.
Инфлација у Србији под контролом
Према проценама ММФ-а, инфлација у Србији у 2025. износиће око 4%, док се 2026. очекује пад на 3,3%. Народна банка Србије прогнозира сличне бројке, што указује на релативно стабилне трошкове живота, али уз и даље високе каматне стопе.
– Управо у таквим условима расте интересовање за злато као најпоузданији вид заштите капитала – закључује Христов.
И. Р.