Александра Обрадовић: Фармацеуткиња плус

Пре скоро два века француски апотекар Емил Куе је продавајући своје лекове, а тада су апотекари сами справљали лекове,

увек попричао с пацијентом и пожелео да му лек што пре донесе олакшање од тегоба и брже оздрављење. То је сматрао делом свог посла и није придавао томе неки посебан значај. Но, приметио је да су пацијенти којима је његов помоћник само издавао лекове, дуже боловали и да им је био спорији опоравак. Лек је био исти, јер га је Куе справљао, али оно што се разликовало су биле речи охрабрења упућене пацијентима: „Видећете ово ће вам много помоћи“ или „То је само почетак, осећаћете се све боље и боље!“. Као да је сам Куе писао ону чувену реченицу из Кустуричиног филма „Сећаш ли се Доли Бел“ „свакога дана у сваком погледу, све више напредујем“.

То је и мото наше саговорнице фармацеуткиње Александре Обрадовић. Мада млада, као да је апотекарка старог кова: свој посао никада није схватала као пуко издавање или продавање лекова, напротив, воли да поприча са својим пацијентима. Тако да је после завршене фармације, Александра наставила да проширује и продубљује своје образовање и знање, па се специјализовала у флоритерапији, квантној дијагностици и многим другим методама и техникама које доприносе бољем здрављу. Зато се и залаже за холистички приступ.

- Током рада у апотеци, али пре свега проширујући своје образовање, трагајући и практикујући разне методе у једном тренутку у животу коцкице су ми се сложиле. Тада сам схватила да је холистички приступ управо мој прави начин на основу којег могу да помажем онима који ми се обрате за помоћ. Сви су ми говорили да је тешко та знања повезати, а ја када бих нешто избацила, не бих била ја. Сада сам фармацеут плус и мислим да је то најбољи начин да опишем себе, с тим да се то плус стално повећава и продубљује.

* Да ли је ваш пут био праволинијски устремљен ка циљу?

- Пошто сам рођена на селу (Александровац у околини Пожаревца), од мене се очекивало, као од сваког женског детета да се посветим кући, а не књизи и образовању. А ја сам још као девојчица имала сасвим другачији сан... Волела сам да учим и да читам, па уместо да се моје школовање заврши с основном школом, успела сам да се изборим не само да наставим да се школујем, него и да упишем гимназију. Сви предмети су ми ишли добро, али када сам се одлучивала за студије водила ме је моја жеља да неком помажем, с друге стране волела сам хемију, а фармација је примењена хемија. Ипак, није било ни безначајно да се после завршених студија запослење могло лако наћи и да је посао био солидно плаћен.

* Када сте начинили преокрет?

- Моја мама је имала канцер и ја сам на све начине покушавала да јој помогнем. Како класичне терапије нису давале резулатата, покушале смо да пронађемо и алтернативне методе лечења. Но, два месеца пре него што је преминула, тату је погодио инфаркт... Губитак оба родитеља за кратко време ме је довео до тога да се запитам какве то ја менталне, емотивне обрасце носим. Размишљала сам и о њиховим односима: колико се ту ћутало, трпело, колико тога није речено, колико је било потиснуте љутње и како се то све одразило на њихово здравље... Некако у то време до мене је стигла књига „Живот” Лујзе Хеј. Поклонила ми је Јасмина Стевановић, власница апотеке у којој сам радила. Када сам почела да читам ту књигу мени су руке кренуле да дрхте. Схватила сам да сам у свом животу често радила супротно од онога што је требало.

* Лујза Хеј је многима помогла да промене живот набоље. Колико је велик утицај био на вас?

- Књигу сам прочитала десетак пута! Често сам одлазила на починак читајући афирмације које су биле на крају књиге. Но није баш то све ишло безболно. Осим што су ми умрли родитељи, супруг ми је убрзо остао без посла. Одједном се наш ушушкан живот променио... Но, без обзира на све, на срећу, нисмо били у страху за будућност, јер смо заједно радили на  превазилажењу изазова који нам се тада појавио.  После пола године мој супруг је добио понуду за посао у Новом Саду, прихватио је и требало је да се и ја преселим. Но ја сам опет почела да пружам отпор промени.

* Како то када сте имали велику потребу да мењате?

- Као и многи вртела сам се у кругу. Пуно сам читала разне литературе и свашта сам испробавала. Тада нисам имала сазнање да не вреди испробавати све технике одједном. То је било отприлике као кад желите да смршате, па у великој жељи да резултати буду што пре видљиви помешате више дијета – наравно да неће бити никаквог ефекта! То ме је натерало да одем на дводневну радионицу Синише Убовића... Није се десило ништа спектакуларно одмах, али сам коначно схватила да знање ништа не вреди ако се не примењује, јер тек свакодневним  практиковањем наученог могу да настану озбиљније промене… Преселила сам се у Нови Сад, пролазила кроз разне радионице за лични развој, стицала нова знања, али не мислим да станем, желела бих да интегришем сва стечена знања и усмерим се на хеалтх цоаћинг.

* Студирајући фармацију сигурно сте имали предмет који се односи на лековито биље. Колико вам је ваше базично знање помогло у флоритерапији?

- Имали смо ботанику где смо се упознавали са различитим породицама биљака и фармакогнозију где смо учили лековита својства и хемијску структуру активних супстанци из биљака. Велика је разлика између флоритерапије и фитотерапије и јер се у потоњој биљни препарати справљају од различитих биљних делова, који се најчешће суше и често обрађују разним екстракцијским методама. Заједничко им је да су и једни и други препарати направљени од природних биљних супстанци, али битно је истаћи да се цветне есенције се праве само од свежих цветова који се потапају у воду и изложени су сунчевој светлости.

* Шта је флоритерапија?

- Флоритерапија је природан и благ начин исцељења који користи цветне есенције. Она је настала из хомеопатије. Тридесетих година прошлог века, лекар и хомеопата Едвард Бах, истражујући је дошао до 38 цветних есенција којима одговара 38 различитих човекових стања. Сматрао је да наше болести само указују на то да не живимо у складу са својом природом и да не следимо свој пут. То нас неминовно води до незадовољства и патње па, ако такво стање дуже потраје, у болест. Како су биљке део природе, стара и самоникла бића, Бах је сматрао да нам оне могу пренети информацију, искуство о преживљавању у окружењу. 

* Да ли флоритерапију чине само Бахове цветне есенције?

- Не, оне су само део, флоритерапија обухвата и калифорнијске цветне есенције којих има 104, али и балканске цветне есенције (50) направљене од лековитих цветница Балкана за разноврсне физичке и психичке проблеме који произилазе из специфичности живота у Србији. Цветне есенције нису мирисна уља, оне су енергетски лекови добијени преношењем енергетске вибрације цвета на воду, јер свака биљка, сваки цвет има неку своју енергију. Метод лечења се може примењивати у сваком узрасту и у најделикатнијим животним периодима као што је трудноћа без опасности од нежељених ефеката. Ово је блага природна процедура која има за циљ балансирање тела, ума и душе.

* Како се одређује која је цветна есенција најпогоднија и да ли се оне могу комбиновати?

- Кроз разговор с пацијентом се добијају потребни подаци на основу којих се одређује цветна есенција која највише одговара датом проблему. Цветне есенције се могу комбиновати и за сваког пацијента се прави његова комбинација која може да садржи до 7 компоненти. Капи делују преко ауре и на том суптилном нивоу утичу на подешавање вибрације и тако нас хармонизују.

* Да ли вам је и апарат за квантну анализу од помоћи?

- Како да не, овај апарат може да изанализира опште стање организма, али укаже на наше менталне навике као и навике у исхрани, на енергетско стање организма и органа појединачно, на присутан стрес, на проблем с емоцијама, види се стање крвних судова, какве су енергетске резерве организма и способност да реши проблем. Интересантно је да сам на квантној анализи имала неколико старијих особа од око 80 година које су биле одличног здравља, у каснијем разговору се потврдило да имају добре животне навике: умерени су у јелу и пићу, били су физички активни и емотивно стабилни – нису допуштали много другима да им кроје живот, радили су шта су волели и били у складу са собом. Тај баланс би био и нека мустра за леп и дуг живот.

Марина Јабланов Стојановић

 

Живети радосно с лакоћом

- Моја друга трудноћа је била период када сам много сам радила на себи, похађала семинаре, читала, медитирала, афирмисала… Родио се Лазар, мој други син, који је пун је радости. Лаза је сад у јаслицама и шармирао је све васпитачице. Оне сматрају да је изузетно паметан, спретан, сналажљив и зову га храбри Лаза, јер не зна за страх. За све што жели пронађе најбољи начин да оствари и то ради с великом лакоћом. Не мислим ја само да је храбар, Лаза је отворено мало биће и добар је пример какви смо сви били када смо били мали. Он још увек нема ограничења која смо ми сви некако покупили: да нешто не може, да нема начина, да је нешто тешко… За њега постоје само бескрајне могућности и он их с лакоћом проналази и радосно прихвата. Као да је послат да нам свима, посебно мом старијем сину Вукашину и мени, буде учитељ, да нам указује на то како да будемо радосни и како да живимо с лакоћом – рекла нам је Александра Обрадовић.

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести