Циљ је да издвајања за културу приближимо европском просеку

Посленици културе последњих се година жале како за њих има све мање новца. По оцени професора Мирослава Штаткића, покрајинског секретара за културу, јавно информисање

 и односе са верским заједницама, таква перцепција, нажалост, није без покрића.

– И она не може да се промени било чијим, па ни мојим обећањима, чак и када су она најискренија – истиче професор Штаткић у интервјуу „Дневнику”. – Јер, издвајања за све области друштвеног живота, па и за област културе, неизбежно и директно зависе од економског опоравка Србије, а тиме и Војводине. Актуелна републичка Влада је, на срећу, тај опоравак  успешно започела и он ће, сигуран сам, бити настављен. Томе, озбиљном и промишљеном политиком, допринос у својим оквирима даје и нова Покрајинска влада, а све то отвара простор да се и за културу издвајају значајнија средства. Оно што је, не само због перцепције јавности о којој ви говорите веома, веома битно, јесте чињеница да и ова Покрајинска влада, и њен председник Игор Мировић, изванредно разумеју значај културе. 

Значи ли то да се да се већ у покрајинском буџету за 2017. годину могу очекивати већа издвајања за културу?

– Верујем да ће бити тако. Уосталом, протекле седмице Скупштина Војводине је, на предлог Покрајинске владе, усвојила ребаланс овогодишњег буyета и већ у том ребалансу су, и када је о култури реч, направљени озбиљни помаци и решено финансирање неколико изузетно важних, а запостављених питања из наше области. Сада нам предстоји припрема буyета за наредну годину и ми ћемо учинити све да се проценат издвајања за културу приближи европском просеку. Али није важно само повећати издвајања за културу, важно је да новац који за њу буде издвојен, и то посебно истичем, мора да се усмерава на оно што заиста вреди, на оно што је врхунски одраз нашег идентитета и наше креативности, оно што ће бити јаче од сваке ефемерности и што ће да претраје у времену, за радост и на радост генерација које долазе. Не почива ли, уосталом, цела наша цивилизација управо на непролазним духовним и уметничким узлетима својих највећих појединаца, настајалим кроз векове и неретко у временима тежим и сиромашнијим од наших, а којима се сви и данас дивимо?

Поједине области уметничког стваралаштва реално су већ годинама на маргини: филмови се готово уопште не снимају, млади композитори стварају али се њихова дела ретко изводе, књижевна продукција опстаје захваљујући ентузијазму аутора а не тиражима књига... Може ли се и како то променити?

– Све што радимо и што ћемо да радимо, има циљ да се то промени. Зато смо три области – књижевност, музичко стваралаштво и ликовну уметност – означили као три кључна поља нашег деловања, зато су већ јасно дефинисани и, у мери у којој је то сада могуће, почели и да се реализују ти приоритети, попут неупоредиво значајније подршке издавачкој делатности, подршке издаваштву у музици, које готово да није ни постојало, те откупу дела из области ликовне уметности са позивних конкурса које ћемо расписивати... Али, све то ће бити рађено по јасним и искључиво уметничким критеријумима, много вишим од оних који су важили до сада. И у једном, рекао бих, потпуно новом оквиру, са једним новим усмерењем, а то је својеврсна реафирмација српског културног идентитета у Војводини. Јер, зар није баш овај део нашег националног корпуса, нарочито у 19. веку, али и доцније, био темељ готово целокупног српског културног, па и националног идентитета? И зар није, деценијама, у нашој Покрајини највише занемариван управо културни идентитет већинског, српског народа? Јесте и то је једно неприродно стање, то је својеврстан, вештачки направљен парадокс, који просто не може да траје.  Али, да ни овде не буде никакве забуне: то не значи да ми нећемо максимално подржавати неговање и развој других идентитета, који граде цео војвођански културни спектар и дају му додатне, раскошне нијансе. Напротив, будите сигурни да ћемо то чинити више, а рекао бих и искреније него што је то чињено до сада.

Српско народно позориште у нову сезону креће са новом управом, а ви сте изјавили да очекујете и значајан помак у репертоарској политици. Постоје ли у том смислу и неке смернице?

– То је управо нови оквир о којем сам говорио у одговору на ваше претходно питање.  Уз Народно позориште у Београду, СНП је један од два национална театра у нашој земљи и то, у сва три сегмента који га чине – драми, балету и опери - треба да буде у пуном смислу тих речи, што, наравно, не искључује отвореност за све савремене позоришне тенденције. Али, суштина и основно утемељење тих тенденција треба да буде уметност, а не политика и друге, надам се да то није прејака реч, приземне ствари. Политика је уметности непотребна, уметност се бави собом и само тако настају ненадмашна и непролазна остварења о којима сам већ говорио. Због значаја СНП, ми смо и покренули иницијативу о доношењу новог закона о националним позориштима, у складу са програмским определењима нове Покрајинске владе и у тој установи, као и у Војвођанском симфонијском оркестру, Заводу за културу Војводине и другим институцијама културе чији оснивач је АП Војводина, започет је процес реорганизације и рационализације, као и редефинисања програмских концепата. 

Београдска филхармонија је од домаћих композитора за ову сезону поручила пет дела. Може ли то бити путоказ Војвођанског симфонијског оркестра у некој перспективи, али и за СНП када су у питању опера, балет и драма? Или су ограничене финансије ипак превелика препрека?

– Наше генерално определење, које подразумева неговање и афирмисање пре свега националног стваралаштва ће, разуме се, важити и у овој области. На томе смо, заправо, већ почели да радимо, а први корак је био договор да у програму сваког будућег концерта Војвођанског симфонијског оркестра буде бар једно дело неког од наших композитора.  Наредни корак биће позивни конкурси које ћемо расписавати већ од наредне, 2017. године, и који ће, уверен сам, бити не само подстицај нашим композиторима, него и потврда да је подршка музичком стваралаштву стратешко и трајно определење и нашег Секретаријата, и Покрајинске владе. 

Покрајинска влада је као један од својих приоритета зацртала изградњу нове зграде РТВ-а. Да ли је планирани рок од три године преоптимистичан, када се има у виду чињеница да је изградња потпуно новог објекта, а поготово његово опремање савременом техником, објективно потребно доста пара?

– Мислим да је рок реалан и да ће бити испоштован. У то ме уверава студиозност са којом је Покрајинска влада приступила том заиста великом, али и изузетно важном подухвату, као и одлучност да можда најзначајнији стуб информативног система Покрајине коначно добије своју зграду. Уосталом, први конкретни кораци су већ предузети: за уклањање остатака срушене зграде на Мишелуку су обезбеђена 193 милиона динара, следи израда пројектне документације за нову, а потом и њена градња. Коначно, о озбиљности приступа решавања нечега што, будимо објективни, није требало ни да чека 19 година да буде решено, говори и чињеница да се у то укључила и Влада Републике Србије, као и Град Нови Сад. Верујем да ће управо нова зграда РТВ бити права потврда исправности и важности идеје о окупљању око пројеката на којем председник Мировић толико инсистира и које је, на штету грађана Војводине, у претходним годинама недостајало.

Медији у мањим срединама суочавају се са озбиљним проблемима. Може ли се и како изаћи из зачараног круга у којем би, с једне стране, држава (дакле и општине) морала да изађе из медија, с друге стране изостаје комерцијалан интерес приватног капитала за ове медије, а са треће је евидентна потреба тих средина да буду информисани о за локал значајним догађајима?

– Није заинтересованост приватног капитала увек недостајала, али није увек дала прави резултат, није унапређивала ниво информисања у локалним самоуправама, мада има и супротних примера, али они, нажалост, нису преовлађујући. Оно што, у садашњим оквирима, ми као секретаријат можемо да учинимо јесте да преко конкурса које расписујемо финансијски подржимо производњу медијских садржаја и на локалном нивоу, наравно ако они заиста доприносе унапређењу јавног информисања. Конкурси за то биће расписани већ почетком наредне године.

Генерално, да ли се планирају другачији модели доделе средстава на конкурсима?

– То је једини оквир у којем сада може, а самим тим и мора да се функционише. Оно о чему ћемо ми посебно водити рачуна јесте да се при расподели средстава у ма којој од области коју суфунансирамо то, како сам већ нагласио, чини по највишим професионалним критеријумима.  Мислим да, када је о овоме реч, ваља много више размишљати и радити на повезивању на локалном и регионалном, али и на ширем плану. 

Мирослав Стајић

 

Брига о верским објектима

Када је реч о верским заједницама, да ли су маркирани неки проблеми које би изискивали хитне мере и Секретаријата и Владе?

– Ту је практично све хитно, јер велики број изузетно значајних верских објеката је у лошем стању и реконструкција им је неопходна. У току је попис таквих објеката, а само илустрације ради православни храм у Мартоношу код Кањиже датира још с краја 14. века, најстарији је на територији Епархије бачке и његово пропадање мора да се заустави. Наше активности у тој области ће, дакле, бити усмерене пре свега на реконструкцију постојећих верских објеката, посебно оних чији културно-историјски значај је већи. То, разуме се, важи за објекте свих традиционалних верских заједница.

 

EUR/RSD 117.5790
Најновије вести