Дечји писац Урош Петровић: Радити с децом је најлепше

Многа деца овог доба, кад би пред њих ставили избор: књига или телефон, без размишљања би изабрала - телефон.
21
Фото: Приватна архива

То је, на срећу, увидео наш савременик, између осталог и дечји писац Урош Петровић (49). Одлучио је да промени такву ситуацију стварајући низ књига о Марти Смарт, али и разне друштвене игре, ТВ квиз „Лавиринт”, као и многе дечје радионице, како би децу макар мало више заинтересовао за решавање загонетки, размишљање изван оквира, као и за читање. Нажалост, нисам имала част да га упознам, али је био довољно љубазан да нам одговори на неколико питања путем мејла.

Шта Вас је навело да почнете да пишете?

- Писање је дошло као изненадна последица љубави према стриповима и књигама током одрастања. Било је то необично искуство – са 33 године сам осетио потребу да напишем роман и одмах почео да га стварам. Успут сам га и илустровао, некако без великог промишљања. Тако је настао мој првенац „Авен и јазопас у Земљи Ваука”. И данас, када имам шеснаест књига, та ми је најдража.

Да ли сте као дете могли да замислите да ћете бити велики дечји писац?

- Та опција није била ни у домену маштања. Чини се да сам више нагињао као изумитељству и сликарству. Испоставило се да је најбоље када се разне области уметности и науке повежу и садејствују.

Да можете да кажете нешто себи у прошлости, шта би то било?

- Мислим да га уопште не бих узнемиравао – није та опција без разлога недоступна у нашем универзуму. 

Како сте дошли на идеју о Марти Смарт?

- Позвала ме је уредница једног часописа за децу и предложила да објављује моје „Загонетне приче” у сваком броју. Нисам желео да их дам тек тако и решио да сарадњу започнем сасвим новом причом. Одмах сам замислио необичну Гинкову улицу и девојчицу која воли лупе и компасе, истраживање тајни и мистерија. Прво сам јој смислио име и презиме, па њен лик градио лагано, кроз замишљање читавог њеног света.

Колико се деца и одрасли интересују за решавање загонетки и „размишљања” тог типа?

- Више него што можете да замислите! Мог издавача и мене увек изнова изненађује та статистика, уједно и радује. Потреба за таквим авантурама духа и мозга очигледно је уткана у природу људи.

Како изгледа комуницирати са децом на скоро свакодневном нивоу?

- Не могу да замислим лепше и инспиративније занимање.

Како најчешће проналазите инспирацију и како се прилагођавате данашњој деци?

- Инспирација је свуда, ко се довољно пробудио да је препозна. И у овом тренутку, само на столу на којем је тастатура на којој типкам овај одговор, налази се много скривених прича и слика. Када подигнем поглед, има их још више. Када зажмурим, можда највише.


Понешто о Урошу...

Урош Петровић је књижевник чија дела померају границе у савременој литератури за децу и младе. Аутор је 16 књига и добитник већег броја најпрестижнијих награда за књижевност за младе - три пута награда „Невен”, исто толико „Доситејево перо”, двапут награда Змајевих дечјих игара „Раде Обреновић” и друго. Књиге су му објављиване у Италији, Мађарској, Грчкој, Словенији, Македонији и Чешкој, као и на енглеском језику.


Како постижете то да заинтересујете децу и да се потруде да реше загонетке пре него што погледају решења?

- То им стално наглашавам као услов за уживање при читању али и напредак у размишљању. Чак и запретим да ћу оне који траже пречице и одмах гледају решења испрепадати у сновима. Понекад су те странице књига са откривањем решења загонетних прича и загонетака одштампане тако да се могу читати само у огледалу.

Да ли је „Прича о Јангу„ истинита?

- Та књига је истинита од прве до последње странице. Чак сам маестралном илустратору Алекси Гајићу слао оригиналне фотографије људи и локација. Популарност те књиге је још једно лепо изненађење – она је била замишљена само као мала, интимна ода захвалности мом четвороножном пријатељу.

Зашто баш гинков лист и улица у облику осмице - која је симболика?

- Гинко је чудо од биљке. Постојала је на нашој планети још пре диносауруса, једина је у својој врсти, отпорна је, лепа и лековита. Препарати од делова тог јединственог дрвета побољшавају умне способности. Листови неком личе на лепезе, неком на срца, може се од њих направити колаж који сасвим успешно личи на мозак. Облик осмице је симбол бесконачности, између осталог. Марта чак и живи на броју осам.

Шта желите да постигнете писањем књига загонетног типа?

- Не само овим књигама већ и многим другим активностима настојим да људима пружим шансу да се забаве али успут и добро замисле те унапреде своје умне способности - ангажовањем у НТЦ систему учења, стоним друштвеним играма које сам направио (Мартина загонетна кутија, Загонетне домине, Дум Дум Дум), у Ршумовом серијалу „Фазони и форе”, квизом „Лавиринт”, па донекле и у оваквим интервјуима.

Сара Буквић (12), полазнице Дневникове новинарске школице

Фото: Приватна архива

EUR/RSD 118.2214
Најновије вести