Стратегијом развоја културе, која је однедавно на јавној расправи, предвиђене су пореске олакшице за издаваче новина и књига на ћирилици, стимулисање компанија које истакну назив на ћирилици, као и друге погодности за употребу српског језика и национаног писма.
По угледу на Француску, Пољску и друге еропске земље, бригу о језичкој политици предузеће ново тело - Савет за српски језик.
Нацртом измена и допуна Закона о службеној употреби језика и писма прецизиран је третман српског језика и ћирилице у јавном животу, а први пут су уведене и казне за кршење ове врсте прописа.
У предложеном закону, који је достављен Влади Србије, ћирилица је одређена као матично писмо, које уз српски језик обухвата укупно писмено и усмено општење државних органа, локалне самоуправе, школа, факултета, штампаних и електронских медија, као и предузећа и установа, док латиница има статус - помоћног писма, наводе „Новости“.
Стратегија развоја културе предвиђа и предност ћириличних издања приликом државног откупа за библиотеке, као и првенство ових публикација у државном финансирању превођења страних дела на српски језик.
Предложене су пореске олакшице као подстицај дистрибутерским мрежама за титловање филмова на матичном писму, а најмање половина филмова на комерцијалним телевизијама морала би да буде титлована на ћирилици.
Мобилни оператери би, такође, требало да обезбеде равноправан третман оба писма.
Министар културе и информиања Владан Вукосављевић каже за „Новости“ да није реч о наметању ћирилице, већ о њеној заштити.
Она је у Србији угрожено писмо. А стање је релативно забрињавајуће, пре свега због предоминантне употребе латинице, рекао је он.
Наравно, како је додао, није реч ни о каквој завери против ћирилице, већ о фактичком стању узрокованом духом времена, историјским околностима и вишедеценијским процесом глобализације који је латиницу учинио светски доминантним писмом.
Он напомиње да је ћирилица заштићена и постојећим законом, али да се млади људи углавном окрећу латиници због медија, Интернета, логоа светских бреднова.
Ћирилици прети некоришћење, што води њеном нестајању. Сигурно је да неће бити забрањена или потиснута из школских програма, али свеприсутност латинице опомиње на могућност да за неклико деценија ово писмо постане једино које је у практичној употреби, упозорава Вукосављевић.
За кршење прописа о службеној употреби језика и писма предвиђена је новчана казна од 5.000 до 100.000 динара, а за предузећа од 500.000 до милион динара, односно 70.000 за одговорно лице.
