Упркос сталним упозорењима стручњака да се са овом праксом стане, поготово јер су људи гинули на путу због густог дима, са овом праксом се наставља.
Тако су се синоћ на друштвеним мрежама појавили невероватни снимци настали током вожње ауто-путем Београд-Нови Сад. Како су настали ноћу, јасно се виде размере ове сулуде навике наших људи - читава поља дуж аутопута су у пламену, као пожари после ракетирања!
Земљорадници ову опасну праксу због које некад и сами гину правдају тврдњама да ће на овај начин земљиште бити плодније, али и мањком времена и уштедом новца на преоравање!
Хаос на путевима због паљења стрњике
И није само око Добановаца овако.
- Јуче сам се враћала у Београд, и на ауто-путу Београд-Ниш је био хаос. Не због неке саобраћајне несреће, већ због пожара на њивама! Све на тим ораницама поред пута је било запаљено, ама баш све је било у пламену, а дим свуда! - говори за "Блиц" Данијела М.
Zaoravanje - ne paljenje! pic.twitter.com/HuoeZbV8w2
— Eko Straža (@EkoStraza) October 9, 2023
Према њеним речима, она се враћала кући у Београд касно увече, уморна са пословног пута, и баш због тога ситуација на њивама након паљења стрњике и ниског растиња је била још опаснија.
- Прво нисам знала о чему се ради, мислила сам да је избио пожар огромних размера, или неки велики ланчани удес у ком су изгорели аутомобили. На сву срећу све је добро прошло, али сам све време била под великим стресом и опрезом, плашила сам се најгорег и само чекала да колима изађем из тог дима. Ништа се није видело, а возим ауто-путем - говори ова девојка за "Блиц".
Како каже, после свих ових стравичних слика из Израела које гледамо ових дана, прва асоцијација на оно што је затекла на путу било је - "као да се управо десило неко бомбардовање, па је све сравњено са земљом и запаљено!"
Прилази Београду у пожарима
Више прилаза Београду где се налазе њиве нимало не личе на оно што њиве и јесу - житнице, већ као да су се на њима водиле битке!
Како се види на једном од снимака који је објављена на друштвеној мрежи "X" (некада Твитер) запаљена стрњика претвара се у огроман пожар.
- Између Батајнице и Добановаца на обилазници ватра је дошла до банкине. То осим загађења представља велику непосредну претњу по саобраћај, животиње и људе - наводи се у овој објави.
Настају неконтролисани пожари
Није редак случај да се неконтролисаним паљењем ватра прошири на суседне њиве које су још под засадом. Ту на сцену ступа казнена политика Закона о пољопривредном земљишту, која стриктно забрањује спаљивање органских остатака на њивама. Упркос томе што је законска регулатива адекватна, инспектори се суочавају са бројним изазовима.
- Надлежни инспектори доведени су у ситуацију да практично морају на терену да затекну онога ко пали њиву да би могли да га процесуирају. Уколико то није случај, многи преступници се правдају да је неко други запалио њиву и да они немају ништа са тим. На срећу то не пролази свима - рекао је раније за Блиц педолог Јовица Васин, руководилац Лабораторије за земљиште и агроекологију новосадског Института за ратарство и повртарство.
Илустрације ради, према званичним подацима од пре неколико година, у једној локалној самоуправи у средњем Банату, за десет октобарских дана забележено је 950 запаљених парцела, а у Руми, Пећинцима и Сремској Митровици укупно је било скоро хиљаду паљења њива у истом периоду, од 9. до 19. октобра.
Земљиште губи плодност
Васин тврди да се паљењем биљних остатака на њивама наноси вишеструка штета.
- Паљење стрништа нема ниједну корисну сврху и само иде на штету пољопривредним произвођачима. На тај начин се уништавају микроорганизми у земљишту, некада и до дубине од 10 центиметара, што знатно може да утиче на принос. Паљењем се губе хранљиве материје, посебно азот који услед високих температура одлази у атмосферу, а управо азот додајемо земљишту током ђубрења зарад бољег приноса – објашњава нам Васин.
Паљење усева такође доводи до смањења садржаја хумуса у земљишту и до нарушавања његове структуре што, како каже, дугорочно може да утиче на принос и квалитет њива.
- Неки земљорадници овај чин правдају "временским шпицом", односно недостатком времена да припреме њиву за сетву што једноставно није тачно и не може бити никакво оправдање. Жетвене остатке треба уситнити и заорати, па на тај начин побољшати квалитет земљишта и побољшати принос, а не запалити и на тај начин угрозити своју, али и туђу њиву - говори он.
Окановић: То је кривично дело
Дамир Окановић, директор Комитета за безбедност саобраћаја упозорио је раније за Блиц да има много непријављених случајева паљења стрњике на њивама.
- Крајње време да МУП и Тужилаштво крену да хапсе одговорне за паљење њива, јер угрожавају безбедност. Они не чине прекршаје, већ кривична дела која могу довести до трагичних последица - оценио је тада Окановић.
Он каже да густ дим од паљења стрњика утиче на смањење видљивости на саобраћајницама и да то може довести и до саобраћајних несрећа.
- Паљење за законом забрањено, и постоје бар четири прописа којима је то стриктно дефинисано. Како би се овај проблем који утиче на безбедност саобраћаја, решио једном за свагда, требало би да да тужилаштво против таквих лица покреће кривичне пријаве - објашњава он.
Казне и до милион динара и 12 година затвора
За спаљивање органских остатака после жетве усева одредбама Закона о пољопривредном земљишту запрећена је новчана казна у износу од 5.000 до 50.000 динара за физичко лице, од 25.000 до 250.000 динара за предузетника и од 100.000 до 1.000.000 динара за правно лице.
Осим тога, чланом 50. Закона о заштити од пожара забрањује се спаљивање остатака усева, спаљивање смећа на отвореном простору и спаљивања биљних остатака.
Уколико паљењем угрозите и безбедност у саобраћају, оваква активност кажњива се на основу Закона о путевима, Закона о заштити од пожара и према Кривичном законику.
Paljenje strnjika se pretvara u požar, sem zagađenja predstavlja pretnju po saobraćaj, životine i ljude. Između Batajnice i Dobanovaca na obilaznici vatra je došla do bankine. pic.twitter.com/YrTZeeuNZY
— Eko Straža (@EkoStraza) October 9, 2023
Када се упореде изводи из закона, долази се до закључка да за паљење ватре поред пута, чиме дим умањује видљивост на коловозу и угрожава безбедност саобраћаја, кажњава се казном затвора од шест месеци до осам година може, а уколико неко страда, казна износи и до 12 година.
Црни биланс погибија
Током протеклих неколико година више људи настрадало је управо због паљења стрњике на њивама.
Трагична судбина задесила је мушкарца (71) из села Лесковца код Петровца на Млави који је страдао на својој ливади, највероватније од последица гушења након паљења стрњике. Претпоставља се да несрећни човек није успео да исконтролише ватру која се са његовог пренела на суседно имање, па је у покушају да угаси пожар страдао гушећи се у диму.
Још један мушкарац (75) из села Парта, надомак Вршца, преминуо је на њиви док је покушавао да угаси пожар који је изазвала непозната особа на земљи поред његове, највероватније палећи стрњику.
Такође, осам паса изгорело је у пансиону за псе у Угриновцима, а један пас је угинуо од опекотина у пансиону у Руми, а све због паљења ниског растиња на њиви и пожара који се неконтролисано ширио.
Srbijom gore njive i stvaraju ogromno zagađenje. pic.twitter.com/PSA81xpOUF
— Eko Straža (@EkoStraza) October 9, 2023
Полиција је ухапсила мушкарца осумњиченог да је октобра 2018. године због паљења ниског растиња изазвао пожар у близини ауто-пута Београд - Ниш, а услед дима који је смањио видљивост на ауто-путу потом је дошло до саобраћајне незгоде у којој је једна особа изгубила живот.
Blic.rs/Ekostraža
