Два јубилеја Департмана за биологију и екологију

НОВИ САД: Данас су екологија и заштита животне средине најчешће помињани појмови, не само у академској заједници, него у готово свим сегментима друштва.
studenti ekologija
Фото: Studenti na terenu: priroda najbolja učionica

Тичу се читавог живота на нашој планети и сваког појединца. О томе расте свест, чини се, убрзано, па наука, истраживања и примена ових знања налазе пут до свакодневног живота. Научни допринос тој свести и пракси давао је и даје Департман за биологију и екологију Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду, који је недавно обележио два јубилеја, школовање 20 генерација студената Екологије и 15 година постојања Молекуларне биологије.

Све време наш циљ је да кроз иновирање студентског програма у сврху одрживог развоја и науке, студентима омогућимо стицање квалитетног знања и усавршавање из различитих области. Јубилеји које смо обележели нису у част само оних који су ту радили и раде, него у част свих генерација студената који су завршили те студије, а овом приликом смо се с некима од њих сусрели и видели шта су постигли, каже за „Дневник“ др Горан Аначков, директор Департмана за биологију и екологију и истиче да је на том департману до сада ишколовано 58 генерација студената биологије.

Како је додао, департман за биологију и екологију Природно-математичког факултета баштини и претходних 14 генерација студената Више педагошке школе Одсека за биологију.

Та традиција, ни јако велика ни јако мала, у сваком случају дала је основ да се временом развију студије и оформе нови студијски програми, поручио је Аначков.

Када је, кадар довољно ојачао, после неколико деценија када се развој науке као потребе друштва показао као важан моменат, група наставника с Департмана за биологију, у време када га је водила прфесорка др Смиљка Шимић, припремила је смер Екологија. Дакле, обележили смо две деценије, не предмета Екологија на студијама Биологије, него две деценије студија Екологије, објашњава др Аначков.

По његовим речима, студије екологије издвајају се на посебан начин у односу на студије које у свом имену и у свом курикулуму имају акценат на заштити животне околине.

Екологија је првенствено биолошка дисциплина и бави се стаништем, местом где организам живи, није хомоцентрична наука, не бави се заштитом човекове околине. Човек је, наравно, укључен у цео овај систем, али модел студирања Екологије на Департману за биологију и екологију у Новом Саду оријентисан је према фундаменталној екологији и заштити природе. Поред знања из екологије, заштите природе наши студенти овде стичу веома важна знања и из области екотоксикологије. То су три правца која карактеришу нашу Екологију, основану на темељима мукотрпног рада наших претходника, професора, посебно професора екологије и хидробиологије  каже др Аначков. Како истиче, наставни смер Екологија развио се у неколико мастер програма студија Екологије. У припреми, преко Еразмус програма је и још један мастер програм у сарадњи с Хрватском, Босном и Херцеговином и Црном Гором. Ради се о екологији рипаријалних станишта (влажна и полувлажна станишта уз реке/велике водене објекте). Као круна студија Екологије, с обзиром на изузетну традицију наше хидробиолошке лаборатрије, лабораторије за цијанобактерије, лабораторије за заштиту природе, за екотоксикологију, лабораторија за екологију биљака и екологију животиња, развио се и изузетан докторски програм, данас имамо и докторске студије Екологије.


Молекуларна биологија за свет

Оснивање смера молекуларне биологије пре 15 година био је изузетно храбар корак, у време када Департман није имао комплетирану логистику, каже др Аначков

Како додаје, тадашња директорка Департмана за биологију и екологију проф. др Ружица Игић је уз велике напоре успела да окупи тим наставника, а у великој мери им је помогао Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ Универзитета у Београду.

Студенти нису ни осетили с каквим се проблемима Департман суочавао. Данас се на њему налазе наши најбољи студенти по брзини студирања, високим просецима оцена. Значајан проценат наших бивших студената је, на жалост, ухљебљење нашао у иностранству, али то је и изузетно признање Департману и студијском концепту, захваљујући којем су њихове дипломе одлично прихваћене - они су препознати као истраживачи који су овде добили широку основу, што је још увек једна од важних карактеристика нашег високог образовања, закључује др Аначков.


Фото: Laboratorija nezaobilazno mesto istraživanja

Најкасније за месец дана Департмана за биологију и екологију представиће два капитална дела из области затштите природе које је урадио са Заводом за заштиту природе Републике Србије. То су Црвена књига правокрилаца Србије – ортоптера и Црвена књига птица Србије коју је Департман напаравио са Заводом и Друштвом за изучавање и заштиту птица Србије.

Како каже др Аначков, чланови и активисти тог друштва у највећем проценту студенти су Екологије.

Књиге се баве врстама које се налазе у различитим категоријама угрожености. Када је реч о правокрилцима, широј јавности је непознатао, да је то посебна група инсеката који су фанатастични индикатори стања станишта. Једну врсту, која живи у Србији, на Тари, описао је Јосиф Панчић, који се који се поред описивања биљака бавио и другим билошким сферама. Тај Панчићев скакавац – Pugromorphella serbica Pancic је некако био главни мотив да се ова Црвена књига направи.

В. Црњански

EUR/RSD 117.6117
Најновије вести