Фуд ток 2016: Војвођански шведски сто на француски начин

Све што је у вези са храном је битно, рекао нам је увек насмејани легендарни водитељ Оливер Млакар

 који је на Рибарском острву био један од домаћина Конференције о храни и вину „Моја кравица Фуд ток 2016“. Четврту годину за редом „Фуд ток” је, у организацији Колор прес групе, окупио стручњаке, произвођаче и љубитеља доброг залогаја, овог пута под слоганом „Револуција хране” представиљајући је нове технике и трендове у глобалној кухињи, нову публику ресторана у региону, као и нова имена на регионалној винској сцени.

Током векова филозофија доброг укуса и однос према храни се променио из корена, али за истинске револуционарне промене највећи „кривац” је француска кухиња, која је поставила кулинарске стандарде и уметељила речник који данас важи диљем земаљског шара.

–  Француска кухиња представља светску одредницу до те мере да ју је Унеско 2010. године уврстио на листу светске културне баштине. Још од ренесансе створена је веза између кухиње и идентитета земље, а тај идентитет је познат у целом свету – испричала је на Фуд току француска амбасадорка Кристин Моро, истичући да су  француски краљевски кувари уназад вековима били надалеко цењени, признати и познати, те да су и први кувари написани у Француској.

И историчарка уметности Тамара Огњеновић подсетила је на чињеницу да одавно више није битно с ким једете и где једете, већ да ли једете париску кухињу...

– Још 1826. године писало је у француским приручницима да шеф мора да буде згодан и леп, како би уживање у храни било појачано. Могло би се рећи да је свест о важности маркетинга тињала још у то време. Уосталом, Французи су познати по три ствари: култури и језику, храни и као најбољи љубавници, при чему не таје да је за њих веза између хране и секса врло, врло уска – испричала је Тамара Огњеновић, напомињући да нема ништа сексипилније од мушкарца у кецељи.

Иначе, по њеним речима, креирање националне кухиње условљено је револуцијом технике и технологије, те је Србија и на том плану била у заостатку за светом.

– Познати смо да кад кренемо на пут, носимо кајмак у коферу. Бакина кухиња је у реду, за гастрономију али је потребно много више. Право јело је више уметничко дело него „само храна”, али и то уметничко дело ипак треба појести...

Ако је за утеху, Војводина ипак данас може да се похвали многим специјалитетима, који су домаћице спремиле специјално за Фуд ток. Гордана Бјелајац из Бача је тако била организаторка војвођанског шведског стола испред Удружења „Бач у срцу Бачке“ уз помоћ Општине Бач и Покрајинског секретеријата за пољопривреду.

– Циљ нам је да промовишемо специјалитете војвођанске кухиње свих националних мањина, те се тако данас могу пробати буњевачка, шокачка, мађарска, словачка, традиционална и друге кухиње – рећи ће Гордана Бјелајац.

А тај Војвођански шведски сто понудио је праву светковину укуса учесницима и гостима Фод тока. Пите, погаче, разна пецива, сармице од зеља, колачи са маком, орасима вишњама... Куварице су се смешиле, јер су се тацне празниле брзо, а кад су око и стомак сити, увек влада добра атмосфера, те су на конференцији о храни и вину листом сви били насмејани.

Куварица Татјана Стојановић направила је бургије са сусамом и маком и испричала нам је да кува цео живот, али да се највише извештила после удаје.

– Синови и муж уживају у мојој кухињи и увек су задовољни – открила је Татјана, која је своју храну изложила на штанду заједно са Дијаном Поповић, чије су пекарске кифле плануле врло брзо. – Остала је само погача као украс, све су остало појели гости.

На панелу, чија је тема била ресторанска публика, говорили су шефови и блогери из региона. Тако је мастер шеф Маја Мачковић из Удружења хрватске мастершеф асоцијације, поручила да храна у устима треба да изазове емоцију, било какву.

– Имамо такво богатство да можемо да направимо бренд у целом свету, па ипак у целом региону као да се срамимо своје хране. Уместо „фаст фуда“, треба да продајемо „традиционални фуд“, па то ипак не радимо... – навела је Маја, истичићи као погрешну и претпоставку да ако је нешто квалитетно мора да буде скупо, а ако је јефтино – није ексклузивно.

Дејана Црвени, менаyерка једног ресторана на Дунаву у Новом Саду, признала је да замоли госте да када седну за сто, оставе телефоне и таблете и уживају у природи и храни.

– У ресторане данас, нажалост, долазе углавном они дубљег yепа, политичари, „сликери”, пластичне фаце без емоција... Срећом, увек има изузетака...

И власник Колор прес групе Роберт Чобан направио је категоризацију ресторанске публике. Деведесетих су, вели, у кафану ишли политичари, двехиљадитих банкари, а од 2010. године до данас- „ајтијевци“, на шта му је Дејана кроз смех добацила да су, биће, деведесете опет у моди.

Тек, Конференције о храни и вину „Моја кравица Фуд ток 2016“ доказала је да Војводина има обиље лепе хране, којом се може похвалити и од које може направити бренд у свету. Потребно је само мало маште, воље и француског маркетинга, како бисмо се и ми у будућности похвалили великим шефовима.

Маша Стакић

Фото: Р. Хаџић

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести