- Локалитет Глац је од раније познат археолозима, пошто је још за време Петера Глаца, који је купио то имање и направио салаш, пре више од 100 година, са археолозима радио аматерска археолошка ископавања још ономад - каже Јесретић и додаје да постоје подаци, које је забележио Игњат Јунг, први сремски археолог, који је слао податке и извештаје шта се ради у граду, између осталог и о налазима на локалитету Глац.
Опште је познато да где год почне да се копа у Сремској Митровици и околини, посао археолога је неизбежан, како би они даље одобрили или зауставили радове.
- Игњат Јунг је забележио да су пронађени остаци зидова са апсидом, што је указивало да је ту нешто било још за време римског периода, да би се за време Првог светског рата на том простору одиграла чувена Легетска битка и приликом копања ровова, поручник Драгутин Трстењак забележио је у свом дневнику да су приликом копања ровова, наишли на мозаике - каже археолог и додаје да пошто је наређењо повлачење, војници су налаз на брзину закопали.
Међутим, остао је траг да су пронашли остатке римске грађевине, како се још онда претпостављало.
- Наш колега археолог Петар Поповић имао је жељу да се Глац истражи. Међутим, пошто је Митровица после Другог светског рата доживела експанзију у развитку, па и градњи, археолози су имали толико посла на територији града, да су истраживања трајала месецима уз помоћ археолога из Новог Сада, Београда, па и иностранства, те није било времена да се истражи Глац - напомиње Јесретић.
Он наставља причу да су тек 1994.године успели да обезбеде новац и са сондама и малим ископима прођу локалитет и виде о чему се ту ради.
Та њива је припадала држави и обрађивао је локални пољопривредник. За пар недеља археолози су пронашли мозаике, који се спомињу још у Првом светском рату, али и новчић теодолиха, и били задовољни резултатом.
- Међутим, то вам је данас тако у археологији, нешто се пронађе, нема новца за даље истраживање, и ту се стаје - каже Јесретић.
Он напомиње да уколико се открије велика површина мозаика и не настави се са радовима, него остане на отвореном, они ће убрзо бити уништени, па се морају опет конзервирати. Никад се не зна шта ће бити пронађено када се крене у истраживање.
- Тада се опет стало са истраживањима, да би пре пет, шест година колега са Археолошког института, задужен за истраживање Сирмијума др Стефан Поп Лазић, успоставио контакт са професором Ричардом Мајерсом са Сиднејског универзитета, те су желели да истраже Сирмијум - каже наш саговорник и додаје да је највећи проблем истраживања Сирмијума што се град Сремска Митровица налази изнад локалитета.
- Пошто је Глац изван града, пет километара источно од Митровице и изнад локалитета се не налази ништа, тако смо уз помоћ локалне самоуправе и министарства, као и покрајинског секретеријата, али и колега из Аустралије који су се заинтересовали да учествују и финансијски у истраживању, кренули у ископавање, које радимо трећу годину за редом - каже Јесретић и додаје да иако су до сада уложени милиони, нико не може да каже колико ће све на крају да кошта. Сигурно је једино да ће се истраживати бар још две деценије.
Простор за који се претпоставља да чини цео локалитет, истражен и гео радаром, простире се на шест хектара и ограђен је, а сматра се да је локалитет још већи.
- Последњи локалитет који смо истраживали је локалитет 85, величине 600 квадрата, који се копа без прекида деценију. Замислите само колико треба времена да се истражи шест хектара, то је огромна површина - каже Јесретић и додаје да на Глацу што се тиче дубине нема проблема, јер се налази могу пронаћи већ на пола метра.
Како смо већ рекли, претпоставља се да је у питању вила цара Максимилајана, тврди Јесретић, сувладара Диоклецијана, који је рођен у Сирмијуму и зна се да су његови родитељи били надничари на имању и да је он кад је постао цар, на простору где су му родитељи радили, подигао велелепну вилу.
- Сумњамо да је то баш његова вила због доста камена порфира, који су у то време користили само цареви - каже археолог и додаје да је крајња идеја да се направи археолошки парк, где би долазили студенти на обуку, али и туристи.
Када је у питању туризам, Сремска Митровица може да се похвали све већом посетом странаца из наудаљенијих крајева планете.
- Сирмијум је и те како занимљив, поготово онима који нису имали историју Рима за собом, нити историју тако дугу као што има Србија и цело наше поднебље и очекујем да ћемо кроз развој пројекта Глац,, који реализујемо са аустралијском амбасадом и Универзитетом у Сиднеју, имати у Митровици све више страних туриста, археолога и свих заљубљеника у археологију - истиче градоначелник Сремске Митровице Владимир Санадер.
Када се пројекат Глац повеже са другим ископавањима и Царском палатом у центру града, постаће озбиљна туристичка атракција, али и одличан едукативни центар, за све који се баве археологијом, тврди Санадер, не само у Србији, већ и Европи и целом свету. Када је у питању туризам, Сремској Митровици фале смештајни капацитети, односно један озбиљан хотел.
- Римљани нису тек тако овде поставили своју престоницу - напомиње Санадер.
Маша Стакић
