"Русија је једна од ретких земаља где има наших људи, а допунске школе не раде дуже од 20 година и зато нам је био циљ да одемо тамо и да покренемо ствари са мртве тачке. Отварање школа изузетно је важно за српску децу али и за Русе који су у браку са грађанима Србије и желе на српском да разговарају за својом децом и тазбином", рекао је Гујон који је за Танјуг најавио и да већ наредне недеље планира посету БИХ.
Гујон је навео да очекује да ће до септембра, како се вест о допунским школама буде ширила, интересовање расти те да ће бити покренуто неколико одељења у свакој од три школе.
"Допремићемо им уџбенике а опремићемо и учионице и помоћи око наставника. Сада се тиме бави наша Управа а следећи корак је да надлежност преузме Министарство просвете", рекао је Гујон и подсетио да је један од циљева које је поставио по доласку на чело Управе било управо отварање допунских школа и јачање постојећих.
На питање да ли то што је Француз који беспрекорно говори српски, а долази из једне од најутицајнијих светских кулутра утиче на свест наших људи о значају учења матерњег језика, Гујон одговара потрврдно.
"Ако сте заљубљени у Србију и српску културу, ништа није теско, треба само мало воље и упорности", истакао је Гујон који додаје да многима када кажу да је за њихову децу касно да почну да уче спрски нагласи да ни он дуго није знао ни једну српску реч.
"Када им кажем да до 20. године нисам знао ни реч а сада знам све, да читам, пишем, па и ћирилицу, немам никаквих пробелма да се осећам као да сам Србин, њима је то занимљиво и када схвате да је један Француз успео онда знају да кажу и моје дете може", наводи он.
"Језик је много више од средства комуникације, то је део културе и идентитета, без језика губи се нит која дијаспору веже са матицом. Зато су школе за нас од суштинске важности", рекао је Гујон.
Гујон је додао да је у Москви, пре десетак дана, имао низ састанака са руским представницима, а један од најважнијих био је са Јевгенијем Примаковим који је на челу државног органа задуженог за руску дијаспору.
Могао сам од Примакова да чујем многе примере добре праксе као и то како организују Скупштину дијаспоре, како превазиле све проблеме.
"Када сам дошао на чело Управе видео сам да по Закону из 2009. постоји Скупштина дијаспоре, али и то да од 2013. није одржана. Желео сам да видимо како Руси то успевају и како превазилазе проблеме које постоје код нас", рекао је Гујон.
Примаков је, како је Гујон додао, желео да чује како функционишу наша удружења која ми финансирамо, а која у дијаспори чувају идентитет и културу, што је Русима било занимљиво.
Гујон је најавио да ће наредне недеље посетити Србе у Федерацији а да након тога планира пут у Румунију, Мађарску, Албанију, Црну Гору.
Подсетио је да постоји разлика у животу Срба у дијаспори од оних који живе у региону, јер њихов положај није увек лагодан и често је суочен са дискриминацијом и насиљем.
"Важно је да обиђемо наше људе из целог региона, јер се њихов положај разликује од Срба који живе у Њујорку или Паризу", рекао је Гујон.
