Нема прецизних података у Србији, али ни на нивоу локалних заједница колико је људи у последње време спаковало кофере и отишло у иностранство привремено у печалбу или заувек, мада сви знамо ко је и где из фамилије или комшилука отишао.
Да су миграције младих унутар Дунавског региона све интензивније и представљају изазов свим нивоима администрације, предочено је и на конференцији у Кањижи у оквиру пројекта YОУМИГ, који се бави унапређењем институционалних капацитета и поспешивањем сарадње у циљу суочавања и поступања у складу са утицајима транснационалних миграција младих. Да је Србија традиционална емиграциона земља наглашава и др Мирјана Рашевић, управница Центра за демографска истраживања у Институту друштвених наука у Београду, указујући да се последњих десетак година тај тренд се убрзао.
- Одлазе све више млади и високообразовани људи, што наравно представља проблем за сваку популацију. Овај пројекат је конципиран тако да се на основу сарадње оних који продукују податке, оних који их користе и нас који покушавамо да их тумачимо, да се направи бољи, ефикаснији политички одговор на миграцију младих. Велики проблем са спољном миграцијом је што се људи који одлазе не ођављују, па тако ми само на основу пописа који се одржава једном у десет година можемо да претпоставимо колико је људи отишло, или кроз сарадњу Завода за статистику Србије и завода за статистику земаља где људи најчешће одлазе, а то су Немачка, Француска, Аустрија и у последње време и Мађарска.
Из Србије се у периоду од 2007. до 2014. године према објављеним подацима иселило око 300.000 људи. Просечан број емиграната из Србије у развијене државе од 2004. до 2013. је годишње износио 26.000, да би већ 2014. достигао чак 58.000! Није искључено да тај број и даље расте, али новији подаци још нису објављени.
Емиграција младих изазива старење популације, губитак радно способног становништва и људских ресурса. Већина ових миграција погађа локалне самоуправе, међутим, мало њих је спремно да се суочи са том ситуацијом. Кључни проблем у суочавању са последицама све веће миграције младих и предузимању одређених корака је недостатак прецизних података и елемената којима би се могле успешно креирати локалне политике.
- Мислим да је социо-економски развој Србије предуслов да се мање одлази. Не мислим само на виши животни стандард, него је важан и осећај сигурности, важни су и добри програми здравствене и социјалне заштите, да се размишља о екологији. Битно је да миграција буде мања или да се већи број људи врати или да миграцију претворимо у мобилност – каже др Мирјана Рашевић.
Из Интреррег програма ЕУ, за буyет пројекта YОУМИГ, који је започет почетком ове године и потрајаће до јуна 2019. године, издвојено је 2,7 милиона евра. Водећи партнер пројекта је Централни статистички завод Мађарске, а партнери из Србије су Републички завод за статистику, Институт друштвених наука и општина Кањижа. Јелена Предојевић Деспић, научна сарадница Центра за демографска истраживања сматра великим изазовом статистичко праћење миграција.
Председник кањишке општине Роберт Фејстамер се нада да ће резултати пројекта YОУМИГ дати бар неке одговоре или смернице како мотивисати младе и убедити их да остану у завичају.
- Јако је тешко то постићи не само у Србији, него и у Мађарској, или у околним државама такође из чланства ЕУ, које не могу да обезбеде људима оно што, на пример, могу Немачка или Аустрија. Ми ћемо се свакако трудити, узевши у обзир анализе и податке које ћемо добити преко овог пројекта, да израдимо такве развојне пројекте којима можемо да убедимо наше младе да овде остану– сматра Фејстамер.
Милорад Митровић
