Ту се не сме заборавити ни ангажмана родитеља који су се у новонасталим ванредним околностсима трудили и сналазили како је ко могао и умео.
За следећу школску годину припреме су већ у току, а просветни стручњаци и наставници истичу да је важно да сви буду свесни тога да онлајн настава и настава на даљину посредством телевизије не може у потпуности да испуни све функције које школа има - ништа не може да замени директну комуникацију наставника и ученика – зајлуачак је који су наставници извукли из претходног искуства.
Како је најавио министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић, Министарство интензивно ради на припреми модела наставе за наредну школску годину.
– Разрађује се десетак модела и подмодела за наставу од септембра, учење на даљину није довољно посебно за прваке – рекао је недавно министар. – Уколико вирус буде присутан, спремамо се за комбиновани модел. То практично значи да би ђаци имали онлајн наставу, али и сваке друге недеље долазили у школу, како би радили вежбе,додатне консултације, одговарали. Практично, једне недеље би имали наставу на коју су иначе навикли – рекао је Шарчевић.
Како је министар појаснио, уз поштовање епидемиолошких мера, то би значило да су једне недеље у школи, на пример, први и трећи разред, а наредних седам дана други и четврти… Према његовим речима, проблем је код основаца, јер постоји законски члан који каже да не могу деца до 12. године да остану сама код куће.
Хитно потребна опрема за наставу на даљину
- У протеклом периоду, када је требало професионално и одговорно обављати свој посао, наставници су све своје ресурсе ставили на располагање, у циљу регуларног завршетка школске године. Сада се ситуација мења, јер нешто што је било ванредно, треба преточити у редовно стање, а то би могао да буде велики проблем, како за наставнике, тако и за децу и родитеље. Министарство просвете, науке и технолошког развоја има тачан податак броја запослених у образовању, а додатним питањем у Информационом систему „Доситеј“, може се сазнати колико је лаптопова оотребно, не би ли се сваком наставнику омогућило средство за онлајн наставу. Предлажемо да се лаптопови донирају школи, а да их наставници узимају на реверс. Тако би, једног дана када све ово прође, школа изашла са више техничких капацитета из корона кризе. У супротном, није јасно како да спроводимо наставу на даљину, јер немамо на чему, и када ће надлежни прихватити да проблем постоји и почети да га решавају - наводи се у отвореном писму, упућеном Александру Вучићу, председнику РС, Ани Брнабић, председници Владе и министру Младену Шарчевићу, које је потписала предеседница Уније СПРС Јасна Јанковић.
Што се тиче средњошколаца и студената, Шарчевић је рекао да проблема нема , јер има довољно великих простора да може да се иде на наставу наизменично, по циклусима.Директори школа су спремни да спроводе било који вид наставе на који се одлучи држава, али сматрају да живу реч ништа не може заменити.
– Онлајн настава коју смо држали три месеца била је једно значајно искуство, међутим, она није добра ако траје дуго, поготово за млађе генерације, а нарочито за прваке и оне који прелазе у пети разред – рекао је за “Новости” Јоле Булатовић, директор ОШ “Дринка Павловић” у Београду. Он сматра да је потребно организовати неки модел наставе који ће подразумевати физичко присуство ђака у школи, бар повремено.
– Онлајн настава на дужи период је неодржива, ниједан модел који је радикалан, а трајао је дуго, није се показао као добар – објаснио је Булатовић. Он је као посебан проблем навео оцењивање, јер се показало да је готово немогуће реално проценити знање и оценити ђаке кроз онлајн проверу знања, такође истакао је да је потребно све сагледати и у случају неповољне епидемиолошке ситуације применити неки средњи модел.
Са наведеним се донекле слаже и професор Томислав Живановић, председника синдиката “Независност”.
- Не можете директну и непосредну наставу никад заменити другим обликом. Та вербална комуникација у учионици је незаменљива. Онлајн настава може да буде занимљивија за неку децу, али то је мали проценат у односу на оне којима одговара непосредна комуникација” објаснио је Живановић уз оцену да је важна безбедност сваког детета и да треба испоштовати све мере које налаже борба против епидемије коронавируса - рекео је Живановић за ТВ Нова С и додао да је некоректно “да министар просвете једне недеље најављује снимање наставе већ за следећу недељу не водећи рачуна о наставницима и њиховој потреби за одмором. Важно је да сви буду свесни, да наставници за време онлајн наставе имају више обавеза и налазе се под већем оптерећењем”.
Бивши министар просвете Срђан Вербић је на ТВ Нова С рекао да “морамо да се припремимо за онлајн наставу јер је питање да ли ћемо имати у септембру алтернативу”. - Онлајн настава не може у потпуности да замени школу, јер она има друштвену улогу у социјализацији ученика. Страшно је важно да нађемо начин да се ученици
поново окупе: да ли ће то бити повремено, на отвореном простору или некако другачије, али је страшно важно да се деца скупе. Да је најбоља на свету, онлајн настава не испуњава потпуну обавезу школе - упозорио је Вербић и изнео процену да је током пандемије за наставу изгубљено од 10 до 20 одсто ученика који нису били у могућности да прате наставу на даљину, из различтих разлога, можда нису имали техничке услове или су имали проблеме у породици.
- Школа њих не сме да заборави, јер мора да мисли на све своје ученике- закључио је Вербић.
В. Ц.
