Нове методе за спас животно угрожених плућних болесника

Новосађанин Борис Самарџић први је пацијент којем је у петак у Институту за плућне болести Војводине у Сремској Каменици урађена ЕКОС катетеризација, механичко-хемијско разбијање тромба код плућне тромбоемболије.
operacija, Institut za plucne bolesti Vojvodine
Фото: Институт за плућне болести Војводине

Ово је једна од три нове процедуре коју је Институт увео у последњих месец дана, помоћу којих се разбијају и ваде тромбови код животно угрожених пацијената.

„Осећао сам се као да ми неко седи на плућима и нисам могао да дишем два, три дана. Сада се осећам као нов и 24 сата након интервенције сам продисао. Интервенција је трајала око 40 минута, радили су ми је у локалној анестезији и лекари су стално током интервенције причали са мном и објашњавали ми шта раде“, казао је за „Дневник“ Борис Самарџић (47) који је похвалио стручност и љубазност лекара и другог особља Института и напоменуо како ће сада добијати лекове за разређивање крви, а нада се да ће наредне недеље моћи да иде кући и врати се редовним обавезама.

Управник Клинике за ургентну пулмологију и начелник Одељења интензивне неге Института за плућне болести доцент др Јован Матијашевић каже да се ЕКОС катетеризација ради код тешке тромбоемболије и представља механичко-хемијско разбијање тромба.

“Кроз препонску вену уводи се катетер, кроз доњу шупљу вену и десно срце, јер је то пут којим иде крв, улази се у плућну аретрију и одатле се иде лево или десно. У овом случају смо ишли десно, јер је ту било више тромболичких маса. Пушта се ултразвучни талас преко посебне конзоле, а истовремено се кроз други канал истог катетера пушта лек којим се растапа тромб. Процедура се ради у ангио-сали, а пласирање катетера траје око 40 минута. Пацијент остаје у интензивној нези 24 сата, након чега му се скида катетер и ради ЦТ скенер с плућном ангиографијом, који је у овом случају показао за 50 одсто смањење тромботичне масе, а и ултразвук срца му је показао неупоредиво бољи налаз. Већ четири до пет сати од почетка процедуре пацијент се осећао много боље“, објаснио је Матијашевић и напоменуо да током процедуре катетер улази између 70 и 80 цм у тело пацијента.

Фото: Пацијент Борис Самарџић осећа се добро (Дневник/Бранко Лучић)

Друга нова метода је кава-стент, који се поставља у горњу шупљу вену, која је један од два главна венска крвна суда који доводе венску крв из горње половине тела у десно срце.

“Када тумор, или лимфом, притисне горњу шупљу вену, човек поплави, отекне, не може крв да дође у срце и да направи циркулацију. До сада су се такви пацијенти само зрачили, а сада уводимо стент који стоји, омогућава проток крви и циркулацију. Раније није било могуће урадити бронхоскопију, већ се ишло на хитно зрачење, јер су то пацијенти који су животно угрожени“, наводи др Матијашевић и додаје да су пацијенту након уградње стента после два дана урадили бронхоскопију којом се доказује тумор и утврди дијагноза, те након тога кренули са терапијама.

У овој ситуацији тумор се налази у врху десној плућног крила и не може да се ради операција, јер је тумор на крвном суду. Осим тумора, крвни суд може да буде угрожен од лимфома, увећане лимфне жлезде, која такође притиска велики венски крвни суд.


За пола године осам нових метода

У протеклих пола године, од 1. марта, у Институту за плућне болести увели су осам нових процедура које раде у ангио-сали. Поред ове три нове интервенције, лекари Института раде и порт-катетер, затим катетеризацију десног срца код плућне хипертензије, перикардиоцентезу којом се извлачи течност из срчане марамице у ситуацијама када тумор плућа продре и захвати срчану марамицу. Нова метода је и индигоаспирација код тешке тромбоемболије током које се разара и аспирира тромб, што су радили заједно са колегама с ВМА, о чему је „Дневник“ већ писао. Нова метода је и пулмонална ангиографија, која се користи у дијагнози плућне хипертензије. Матијашевић најављује да ће ускоро увести још четири нове процедуре.


“И ову процедуру смо радили у Институту пре месец дана и за сада смо имали једног пацијента. Пацијенту је другог дана доказан тумор и започео је зрачење, а и субјективно се добро осећа. Новом процедуром убрзали смо и дијагнозу и започињање лечења“, казао је др Матијашевић.

Трећа нова метода је кава-филтер, односно уградња „кишобрана“, тако названа филтер јер има шест ногица за кукицама које подсећају на жичану конструкцију кишобрана које се закаче на крвни суд. Кишобран се поставља на крвни суд који доводи крв из доњег дела и ставља се тик испод бубрежних вена.

Фото: Др Јован Матијашевић (Дневник/Бранко Лучић)

“Кишобран се ставља код пацијената код којих се понавља тромб, а који имају ризик од крварења и не могу да добију антикоагулантну терапију, или пак код оних који су на атикоагулантној терапији, а добили су емболију плућа. На ЦТ у ангио-сали пацијенту се да контраст и види се тромб који је ухваћен у кишобран“, испричао је др Матијашевић.

Институт за плућне болести Војводине покрива територију Војводине, која има становника као и Словенија, те се очекује да ће и број ових интервенција бити као и овој некадашњој југословенској републици. Према Матијашевићем речима, то значи да би годишње имали од 15 до 20 ЕКОС катетеризација, од 10 до 20 стентова и 15 до 20 кава-филтера.

“Можемо да урадимо и више од броја, а у питању су животно угрожени пацијенти. До сада смо урадили по једну од сваке ове нове интервенције, а ускоро би требало да имамо још пацијената“, напоменуо је др Матијашевић.

Љ. Петровић

Ratko
08.08.2017 • 17:46
Hvala vam doktore Jovane i bog vas poživeo!!!
Ružica Olah
10.08.2017 • 01:38
Izuzetan doktor sve pohvale !!!!!!!!!! Cela ekipa divna Pozdrav svima Pacijent iz 2007.godine
Ružica Olah
10.08.2017 • 01:40
Divan doktor sve pohvale
Zeljko
10.08.2017 • 21:44
Hvala spasili ste mi prijatelja
EUR/RSD 117.4849
Најновије вести