Центар је и до сада је имао лепе и простране просторије, али ускоро ће почити реновирање објекта па ће чланови бројних секција у освеженом и још пријатнијем амбијенту припремати наступе, израђивати ручне радове, бавити се сликарством...
Председница МКЦ „Петефи Шандор” Мелинда Ладишић каже да је најпоноснија на многобројне секције које културни центар нуди члановима свих узраста. Суботом искусни педагози организују дечје радионице на којима се малишани баве сликарством, глумом, вежбају говор и негују матерњи језик, мађарску традицију и обичаје. Осим тога, препознатљиви су по секцији ручних радова „Мимоза”, сликарској секцији „Пеарт”, која постоји више од 20 година, литерарним групама за младе, мешовитом хору који се с разних такмичења готово увек враћа с признањима.
Специфични смо по дружионици „Дарањи телепи таршалго” (Darányi – telepi társalgó), које носи некадашњи назив Телепа – Дарањијево насеље, а која се одржава сваког уторка. Реч је о састнацима на којима се дискутује или организују кратка предавања о мађарској култури, уметности, књижевности и науци, објашњава Мелинда Ладишић, додајући да се у културном центру обележавају и мађарски национални и верски празници, а у новембру читава седмица је посвећена је Данима Петефија.
По речима наше саговорнице, с обзиром на материјалну ситуацију, приоритет МКЦ-а је да све секције настава рада и неговање традиције и језика. Како каже, њихова врата су отворена свакоме ко жели да се упозна с мађарским обичајима, без обзира на националност.
Важно је да родитељи увиде да се дете најбоље може упознати с језиком, културом и обичајима у друштвима и центрима попут нашег, истиче Мелинда Ладишић.
Како додаје, старији суграђани чешће долазе у њихов културни центар јер им годи да буду међу „својима”, а осим тога желе да знање и искуство, које су стицили годинама, пренесу младима.
Председница МКЦ „Петефи Шандор” Мелинда Ладишић наглашава да деца у КУД-овима добијају другачије знање и информације него што је то у мађарским одељењима вртића и школа или код куће.
Деца у образовним установама у којима постоји мађарско одељење и код куће од својих родитеља науче основне ствари, а ми смо ту да то знање надограђујемо, каже наша саговорница.
Добру сарадњу, додаје, имају с вртићем на Телепу, а малишани уживају да прикажу своје наступе у њиховом културном центру. Током године организујемо и рецитаторско такмичење, на које се пријави више од стотину деце, не само из Новог Сада него и из других војвођанских градова, а од наредне године моћи ће да учествују и деца из вртића. Наравно, не заборављамо ни осмаке и средњошклолце, за које организујемо прославу матуре, поручује Мелинда Ладишић.
На тај начин народни обичаји настављају да живе и преносе се с колена на колено. Међутим, данас је тешко привући младе. Брз темпо живота, јурњава за послом, многобројне ваннаставне активности ученика потисли су о одлазак у културно-уметничка друштва у други план, вели наша саговорница.
Због тога Мелинда Ладишић не крије бојазан да ће, ако се ништа не предузме, обичаји и култура бројних националних мањина, а које обогаћују Нови Сад, полако нестати. Ипак, како каже, на културно-уметничким друштвима и центрима је да се удруже и боре да се то спречи.
Материјална ситуација нам не дозвољава да организујемо велике смотре. Ипак, пре неколико година били смо домаћини сусрету хорова Војводине, када смо, у сарадњи с Католичком црквом, угостили 15 хорова, присећа се Мелинда Ладишић.
Према њеним речима, пре више од десет година њихово руководство је покренуло мултукултурални сусрет културно-уметничких друштава разних националних мањина из Новог Сада. Успели смо још неколико пута да организујемо, међутим, у једном тренутку, други КУД-ови суочили су се с губитком чланова, због чега се нису могли одазвати нашем позиву. Такве ствари су забрињавајуће и не би се смеле дешавати, посебно у Новом Саду и Војводини, који су синоним за мултикултуралност, каже наша саговорница.
Мелинда Ладишић као једно од решења предлаже годишњи сусрет новосадских КУД-ова. По њеним речима, било би интересантно када би се таква манифестација организовала ван просторија тих друштава да би се житељи Новог Сада, околних места али и туристи могли упознати с богатом културом националних мањина, а што би свакако би допринео граду.
С. Ковач
Пројекат "Толеранција и разноликост удружене у заједнички живот Војводине" реализује "Дневник" уз подршку Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и верске заједнице.
