Петра Спасојевић, упркос потешкоћама, свира клавир и ниже успехе: Поглед у свет обојен музиком

Млада Новосађанка Петра Спасојевић воли музику и воли да свира клавир.
petra 1
Фото: Петра Спасојевић, фото: А. Јовановић

Њена љубав према музици и посвећеност инструменту, клавиру, за нешто више од пет година колико је ученица Музичке школе „Исидор Бајић“ резултовали су бројним успесима на домаћим и међународним такмичењима, а признања није добила само за пијанистичке вештине, већ и компоновање. Иза себе има три самостална концерта, а данас, 22. децембра, напуниће тек 15 година. Све ове успехе чини већим чињеница да Петра не може да чита ноте с нотног папира, нити до клавира може да дође без помоћи других. Наиме, Петра болује од ретинопатије недоношчади, односно „инкубаторског слепила“, али јој овај хендикеп није препрека на путу до успеха.

- Музика је оно што испуњава мој дан и без чега мој живот не би имао смисла – каже нам Петра након веома успешног концерта који је одржала 3. децембра на Међународни дан особа с инвалидитетом у оквиру програма „Супермоћни“ који је реализовала Европска престоница културе у новосадској Свилари, на којој је промовисан и спот за композицију „Сећање на детињство“ која је њено ауторско дело.

Петра је као превремено рођено дете у првих 72 сата живота изгубила вид. Уследиле су бројне операције које су јој омогућиле да не живи у мраку, па може да препознаје светлост и таму, али на жалост не може да несметано функционише без помоћи других. Петра је родом из Куршумлије, али је природа њене болести утицала да се породица Спасојевић пресели у Нови Сад где је од шесте године почела да похађа наставу у основној школи за децу са сметњама у развоју „Милан Петровић“. У међувремену Петра се укључила у редовну наставу и ове године завршила је Основну школу „Соња Маринковић“, док у Музичкој школи „Исидор Бајић“ иде у шести разред.

- Када сам била мала много сам се играла играчкама клавирима. И у међувремену сам почела неке песме да учим да свирам. Сама сам их учила, нико ме није учио. И када сам видела да ми то иде, онда сам одлучила да упишем музичку школу и да свирам клавир – каже Петра Спасојевић.

Фото: Петра Спасојевић са професорком Аном Фрлин, фото: А. Јовановић

Прву композицију написала је са 11 година, а сада, како каже, има преко 100 својих композиција које нису комплетно завршене, јер чека да их преслуша нека музички образована особа, а сада их само снима и чува.

Ова година посебно је тријумфална јер је на три такмичења освојила максималних 100 поена и два пута је била лауреат такмичења, што је највеће признање које се може добити на такмичењу у области уметности. Своје планове и будућност види за клавиром на концертним подијумима.

- Волела бих да постанем најпознатији пијаниста и композитор и да за мене што више људи зна - наводи Петра. 

Млада пијанисткиња од уписа у музичку школу у класи је професорке Ане Фрлин. Сама чињеница да Петра не види, а професорка није раније радила са децом које имају такав физички проблем, учење свирања клавира и методе рада морале су да се модификују. Обе су, заправо, морале да се прилагоде једна другој.

- Почетак је био јако тежак и Петри и мени. Годину дана мукотрпног рада са јако мало напретка. Било је мало помака, а пуно проблема које смо морали да решимо. Замолила сам Петру да буде стрпљива, да ми верује и једна другу смо почеле да подржавамо - истиче Фрлин.

И Петра је почела је да напредује, резултати су почели да пристижу, а са њима и такмичења и награде.

- Награде су Петрин изазов. Она воли да се такмичи. Заправо, она је најбоља на сцени. Она трему претаче у сопствено гориво и то њу мотивише да још више ради - каже професорка Ана Фрлин. - Петра је један бисер, један диван човек и на сваком пољу је особа која ме учи, која може да пошаље поруку свима нама како треба да се поставимо према животу и обавезама, како би требало волети оно што се изабере да се ради, био то хоби или нека финансијски плаћена ствар. Али увек пуна љубави, преданости, једна чиста душа – то је моја Петра.

Фото: А. Јовановић

Велику подршку у животу има у породици, која је уз њу у свакој прилици, храбри је и бодри да остварује своје снове.

- Она живи за музику. Музика је њен живот, њен свет, њен сан, њој је музика све – каже њена мајка Снежана Спасојевић.

Још као мала Петра је желела да је родитељи упишу у музичку школу, али су се на тај корак одлучили тек након што су открили њен необичан таленат да памти мелодије после првог слушања и репродукује их на клавиру. Пријемни испит у Музичкој школи „Исидор Бајић“ положила је из прве.

Воли да игра игрице, активна је на друштвеним мрежама, али се с клавиром се највише дружи током дана.

- Заиста нам је оплеменила живот музиком. Уз њу смо много тога научили. И ми се музички образујемо уз њу - закључује мајка Снежана Спасојевић.

Александар Савановић

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести