У Националном контакт центру за безбедност деце на интернету кажу за Танјуг да нису имали пријављене такве случајеве, али да грађани зову да се информишу на који начин функционише Тик Ток и како да заштите своју децу од садржаја на тој друштвеној мрежи.
"Нисмо имали пријава за случај који је тренутно актуелан у медијима, али грађани зову да се информишу и овим путем апелујемо на родитеље да прате шта њихова деца посећују и са ким комуницирају путем друштвених мрежа", каже Ивана Милошевић, едукатор у Националном контакт центру за безбедност деце на интернету, који је пре четири године основан при Министарству, трговине, туризма и телекомуникација.
Навела је да су за четири године имали више од 20.000 позива путем броја 19833 који је бесплатан за све мреже, мејла и друштвених мрежа Фејсбук и Инстаграм.
Додала је да је од тих позива формирано 4.077 предмета од чега је 271 прослеђен надлежним институцијама, а највише Министарству унутрашњих послова - 64 предмета која садрже елементе кривичних дела где су жртве била деца.
Навела је да Центар највише позивају деца, родитељи, баке и деке како би пријавили непримерен садржај, лажне и хаковане профиле, злоупотребу фотографија, врбовања, уцене, претње где су жртве деца, али и грађани који желе да пријаве лажне игре на срећу, финансијске преваре...
"Игра гушења" односно "онесвешћивања" на друштвеној мрежи Тик Ток састоји се у томе да учесници намерно прекидају доток кисеоника, покушавајући да се угуше, а све с циљем да изазову осећај који човек доживи непосредно пред смрт, односно пред губитак свести.
Милошевић подсећа да је ранијих година било сличних изазова на интернету и као пример навела игрицу "Плави кит" у којој се од учесника, најчешће деце, тражило да се повређују и на крају изврше самоубиство.
Навела је да, према званичним подацима полиције, ниједно дете у Србији није добило захтев за ту игрицу, као ни сада за Тик Ток, али да је било случајева угрожавања безбедности деце путем друштвених мрежа, међу којима и случај који се недавно догодио када је девојчица стара 13 година путем друштвене мреже комуницирала са непознатом особом чији је профил био лажан.
"Девојчица је комуницирала са том особом и заљубила се. Та особа ју је врбовала да шаље своје експлицитне фотографије што је она, нажалост, урадила. Када је препознала да не може сама да изађе из тога, позвала је наш центар. Формирали смо предмет где је она проследила сву спорну преписку и где се јасно види да су од ње тражене експлицитне фотографије и тај предмет је прослеђен МУП-у", испричала је Милошевић.
Апеловала је на све родитеље да обрате пажњу на садржаје које њихова деца посећују на интернету и да контактирају Центар, уколико примете било шта што не сматрају прикладним.
Навела је да профил на друштвеним мрежама мора бити приватан, да се не сме дозволити да деца за пратиоце имају људе које не познају и да свакодневно морамо комуницирати са децом како би знали са ким се дописују и зашто их интересује одређени садржај на некој друштвеној мрежи.
"Један од савета јесте да компјутер, лаптоп...никада не треба да буду у дечијој соби већ у просторији коју сви користимо како бисмо могли да учествујемо у њиховом ступању у дигитални свет и учењу како да се на правилан начин понашају на друштвеним мрежама", додала је Милошевић.
