На скупу “Наука у парламенту” који је одржан на Дан науке у Србији и на дан рођења Николе Тесле, Шарчевић је рекао да Закон о науци и истраживању који је усвојен пре два дана садржи добра решења за будућност науке, те навео да се ради на новој стратегији образовања и науке.
Шарчевић је на конференцији коју је отворила председница парламента Маја Гојковић нагласио важност оснивања Фонда за науку и навео да је расписан први позив за младе истраживаче.
Министар је рекао и да су издвајања за образовање повећана ове године за 36 одсто у односу на 2018. и да је намера да Центар за промоцију науке постане кровна организација свих истраживачких центара у Србији.
Национални Дан науке, 10. јул, ове године посвећен је горућим темама: климатским променама, квалитету воде и ваздуха и обновљивим изворима енергије, а Шарчевић истиче важност теме климатских промена, те наводи да је заштита животне средине постала део реформисаног школског програма за гимназије.
Министарка задужена за демографију и популациону политику Славица Ђукић Дејановић је рекла да је данашња конференција јединствена прилика да се чују нове идеје и покрене стални дијалог о месту науке у друштву.
Министарка каже да наука и њен развој није само прилика да креирамо бољу будућност већ и наша обавеза према младима, али и наглашава да развој науке не сме да буде науштрб екологије.
Нагласила је да је образовна база у Србији солидна, те да је улагање у младе научнике улагање у будућност.
Ђукић Дејановић је најавила да ће 17. јула у име Србије на политичком форуму у УН у Њујорку представити први национални добровољни извештај о примени агенде УН о одрживом развоју до 2030.
Млади широм света, каже, па и у Србији, имају све више слуха за тему екологије, и додаје да 80 одсто младих који су учествовали у изради националног добровољног извештаја сматра да заштита животне средине треба да буде међу кључним приоритетима државе.
Министарка науке Црне Горе Сања Дамјановић каже да наука и иновације морају бити интегрисани, те да науку морамо учинити видљивом, а њен утицај мора бити јачи.
Нагласила је важност заједничког деловања у региону који трпи последице климатских промена.
Шеф Делегациоје ЕУ у Србији Сем Фабрици рекао је да је су климатске промене део нашег свакодневног живота, да су глобални проблем, као и да постоје локалне одговорности.
“Размишљај глобално, делуј локално, то је прави приступ”, рекао је Фабрици и додао да је ЕУ у последњих 30 година развила “златни стандард” у погледу заштите животне средине и да је Србија на путу придруживања ЕУ прихватила те стандаде.
Навео је да је ЕУ водећи донатор када је реч о овој области и напоменуо да је последњих 15 година Унија уложила 600 милиона евра у важне еколошке пројекте који се реализују у Србији.
Он је рекао да је важно подизање свести грађана о заштити животне средине, као и да је потребна подршка научне заједнице, да привреда прихвати промене, те да грађани буду свесни својих појединачних одговорности.
Што се тиче Поглавља 27 који се односи на заштиту зивотне средине, Србија је постигла одређени ниво припремљености, доста је урађено, али још доста посла треба да се уради, истакао је Фабрици.
Нагласио је да је такозвани Зелени фонд од кључне важности, као и политика “загађивцач плаћа” .
У оквиру догађаја организоване су три панел-дискусије са темама:
Обновљиви извори енергије, Климатске промене и вода и Квалитет ваздуха и гасови стаклене баште, а ректорка Универзитета у Београду Иванка Поповић навела је да је важно да су усклађени циљеви одрживог развоја уз развијање иновационих екосистема.
Она је оценила да је важно представљање резутата рада научне заједнице, односно да грађани буду свесни и информисани о томе шта факултети и унивезитети и цела научна заједница ради за општи развој земље Догађај “Наука у Парламенту” организован је у Скупштини Србије са идејом да се у оквиру једнодневних панела и радионица сусретну научници и истраживачи, чланови парламента, доносиоци одлука, као и представници грађанских удружења.
Организацију догађаја “Наука у парламенту” је ове године Обједињени истраживачки центар Европске комисије поверио Министарству просвете, науке и технолошког развоја Србије и Центру за промоцију науке, који је до сада одржаван само у земљама чланицама ЕУ.
Ово је први пут да се организација препушта земљи која није чланица ЕУ.
