Од територије Србије доста су удаљена подручја најзначајније компресије која доводи до акумулације и ослобадања сеизмицке енергије, наводе стручњаци за Танјуг и прецизирају да се те области налазе у домену обале Јадранског, Јонског и Егејског мора.
Они подсећају да као последица трансфера стреса из домена Динарида ка континенталној унутрашњости, долази до повремене сеизмичке активности умереног интензитета и на простору Србије.
"У том контексту, подручја централне и западне Србије и Косова су сеизмички активније у односу на остале делове државне територије, али то није разлог за панику", наводе стручњаци са Рударско-геолошког факултета и подсећају да су земљотреси природни феномени, који се релативно често дешавају али их људи најцешце не осећају.
Као што се може видети на мапи Сеизмолошког завода, простор Србије не представља подручје са честими јаким земљотресима.
"И када се догоде јачи земљотреси, они нису таквог интензитета и рушилачке снаге каква је карактеристична за земљотресе који су везани за тектонски активе колизионе зоне, каква је она ситуирана дуж обале Јадранског, Јонског и Егејског мора", наводе стручњаци.
Такоде, како додају, савремно грађени објекти на територији Србије су пројектовани и изграђени по прописима који у обзир узимају и сеизмичност подруцја на коме се гради.
Додатно, и објекти изграђени пре стотинак или нешто мање година још су у добром стању и за све ове године нису знацајније оштећени земљотресима.
"Узевши све у обзир, може се рећи да је подручје Србије није претерано угрожено од земљотреса јачег интензитета. У том смислу, не треба претерано бринути да би земљотреси који се дешавају дуж обале, попут серије земљотреса који потресају Албанију, од којих је најачи био онај од 6,4 степени, или серије која је уследила у Херцеговини могли значајније угрозити становништво и објекте на територији Србије", навели су стручњаци.
