СПЦ И ВЕРНИЦИ СЛАВЕ СРЂЕВДАН На овај дан никако није дозвољено обављати ОВЕ ПОСЛОВЕ
Српска православна црква и верници данас прослављају Светог Сергија и Вакха, познатог као Срђевдан.
Према предању, Свети Сергије и Вакхо били су угледни римски достојанственици на двору цара Максимијана, сувладара цара Диоклецијана (286–305). Због своје хришћанске вере и одбијања да се поклоне римским боговима, погубљени су у Сирији, где је њихов култ успостављен и проширио се по целом истоку.
Срђевдан је слава која се обележава уз мрсну храну, осим када пада у среду или петак.
У средњовековној Зети, овај празник имао је посебан значај. Под царем Јустинијаном И (527–565), који је овим свецима подигао цркву у Цариграду, култ Светог Сергија и Вакха проширио се на запад, посебно на подручју између Драча и данашњег Дубровника, где је постојало више од 15 цркава посвећених овим светитељима.
Један од најважнијих сведока тог култа је црква Светог Сергија и Вакха на Бојани, где су у 11. и 12. веку сахрањивани владари династије Војислављевић. Након обнове крајем 13. века, коју су извршили краљица Јелена Анжујска и њени синови Драгутин и Милутин, црква је могла примити до 3.000 верника.
Страдање светаца започело је наредбом цара Максимијана, који им је одузео војничке одоре и све части. Послати су у изгнанство код намесника Антиоха у Азију, који их је безуспешно покушао убедити да се одрекну Христа. Свети Вакхо преминуо је под батинама, док је Свети Сергије мучен и посечен у граду Ресафи у Сирији.
Свети Сергије био је нарочито поштован у Ресафи, која је у 6. веку постала значајно ходочасничко место познато као "Сергиополис".
Према предању, приликом преноса моштију Светог Саве из Трнова, у Милешеву су донете и мошти Светог Сергија и Вакха, где је већ постојао култ ових светитеља, о чему сведоче и фреске из најранијег периода фрескописа у Милешеви.
Земљорадници на Срђевдан пазе да не износе волове на поља, јер се верује да на тај дан не ваља орати.