Мада су студијски модули добили највише оцене и ишли као допуна већ акредитованом програму Језик, књижевност и култура, одобрење је стигло нешто касније, и то најпре за мастер, а потом за основне студије италијанског односно шпанског језика, објашњава шеф Одсека др Александра Блатешић.
– Тако смо пропустили пријемни јунски рок, који је свим факултетима најважнији, а онда добили прилику за септембарски, који је ове године нама и једини – додаје Александра Блатешић. – Сви они који су се већ уписали се на студијски програм у оквиру Филозофског факултета или друштвено-хуманистичких наука на неком од других универзитета у Србији, могу такође да конкуришу за модуле Италијански језик, књижевност и култура и Шпански језик, књижевност и култура 1. и 2. септембра. Тражена ће им бити потврда да су положили пријемни испит, а стечени бодови ће им бити признати. На основу тога, формираће се нова ранг-листа. За италијански је обезбеђено пет буџетских и 15 самофинансирајућих места, а за шпански 10 буџетских и 20 самофинансирајућих. Надамо се да ће касније квоте бити и више. Пребацивање са једног студијског програма на други траје од 1. до 15. септембра. У октобру заинтересовани, и то свршени филолози или академци из сродних области, који би полагали неку разлику, могу да се пријаве и на мастер студије из ова два модула.
Осим карловачких ђака, каже саговорница, очекују све заљубљенике у италијански односно шпански језик и културу, које изучавају махом у приватним школама страних језика. Док, према статистици, шпански заузима треће место у свету по броју изворних говорника, италијански је четврти по броју оних који га уче.
– У државним основним и средњим су оба језика тек новом реформом у образовању 2000. укључена у програме, али врло скромно. Нешто више се учи италијански. У Новом Саду га имају, рецимо, ОШ „Петефи Шандор” и Средња музичка школа, и то све четири године због репертоара, а раније је био изборни предмет и у футошкој ОШ „Мирослав Антић” – објашњава Блатешићева, додајући на списак поједине средње школе у Београду, Суботици, Кикинди, Панчеву и другим местима Србије. – Мање је заступљен у Војводини, можда и због тога што имамо много језика националних мањина, па су ученици већ билингвални.
Да формирају одсек на Филозофском факултету, одлучили су понајвише због тежње студената за вишим нивоима знања, док је други разлог тржиште рада, додаје саговорница.
– Италијански се на нашем факултету подучава већ 43 године, а шпански 25, и то у оквиру другог страног језика са студенте француског и као изборни језик за све студијске групе. Међутим, академци долазе са захтевима да више и дуже уче, те смо, као привремено решење, увели факултативно ниво Б1. Иако још нисмо уписали ниједног бруцоша, на адресу одсека већ стижу понуде за запослење, највише од ИТ компанија којима требају преводиоци и особе које ће директно комуницирати с клијентелом – открива она.
За формирање одсека, додаје, било је важно да се појача домаћи наставни кадар.
– Наш развој концентрисан је на 21. век. Од тренутка када је почео да се предаје италијански, углавном су нам долазили страни лектори, изворни говорници, преко конкурса који је организовало министарство матичне земље. После пет година, колико би остајали у Србији, није постојао начин да се продужи њихов ангажман. Иако смо веома захвални на таквој подршци, те доброј сарадњи, учестала смена кадра није била трајно решење. Осим тога, услед економске кризе, бројне земље, међу њима Италија и Шпанија, смањиле су број министарских лектора јер је то велика инвестиција, будући да су у обавези да им обезбеде плату, смештај, превоз, здравствено осигурање, селидбу у Србију, а после и назад. Долазак страних предавача је још увек на неки начин актуелан, али преко других конкурса. Реч је о млађем кадру који има уговор на годину-две дана – додаје.
Током процеса акредитације, рецензентска комисија закључила је да се програм поменутог одсека знатно разликује од програма на универзитетима у Београду и Крагујевцу, и по иновативности и по квалитету, што је новосадском Филозофском факултету и био циљ.
– Инсистирали смо на увођењу културолошких елемената јер смо увидели да се у свету све више пажње поклања управо култури и цивилизацији, поготово страној. Данашња комуникација је врло интензивна, динамична, директни контакти су лаки, чести, много бржи него што им се човек може прилагодити. Суочавајумо се са другим стилом живота, менталитетом и, можда најважније, са обичајима. С друге, стране, стицање важних језичких вештина и компетенција омогућиће судентима да савладају елементе пословне кореспонденције, те да након школовања слободно и отворено комуницирају на страном језику – каже додајући како ће сви имати прилику и да проведу цео семестар на неком од европских универзитета.
Пријемни испит за основне студије биће одржан 5. и 6. септембра, а кандидати ће моћи да изаберу хоће ли полагати тест из познавања српског или пак италијанског односно шпанског језика, и то на нивоу А1.2, који је заједнички референтни оквир за живе језике.
– Ако је неки ученик завршио италијански у основној школи, можда није имао могућност да настави учење истог у средњој. Због таквих прекида не можемо да очекујемо висок ниво знања, нити смемо неког директно условити да узима приватне часове. Отуд опција да се полаже српски језик, без књижевности, како бисмо проверили нечију филолошку спремност и способност. Све информације о садржају тестова по целинама налазе се на сајту Филозофског факултета, а заинтересовани нам се могу обратити и путем имејла italo.iberoamericanoff.uns.ac.rs. Како за ову школску годину нисмо стигли да организујемо припремну наставу, отворени смо за консултације – напомиње Блатешићева.
Слађана Милачић
