Међу градовима и општинама 100 одсто неисправну воду имају Темерин и Ада, 96 одсто је у Црвенки, а већ од раније је познато да је вода забрањена за пиће у Зрењанину, Кикинди, али и многим другим војвођанским местима.
Мештани Темерина знају да вода из градског водовода није за пиће и углавном је купују у продавницама, а има и оних који користе воду из артерске чесме коју многи сматрају лековитом.
Основни проблем воде у Темерину је присуство арсена, али у Јавно-комуналном предузећу "Темерин" кажу да не треба ширити панику и да вода није отровна.
Директор ЈКП "Темерин" Жељко Џакула изјавио је да је СЗО смањила 1993. дозвољени ниво арсена са 0,05 на 0,01 милиграм у литру, па је вода у Темерину која је раније била исправна, од 2003. забрањена за пиће, али је око границе.
Али ми покушавамо да решимо вишедеценијски проблем грађана и захваљујући помоћи Покрајинске владе која нам је одобрила одређена средства, почели смо за израдом идејног пројекта и одабир технологије за фабрику воде. То би требало да завршимо до јануара 2022. А надам се за неколико година и цео пројекат фабрику воде на 4 хектара површине, рекао је Џакула.
Проблем са арсеном имају и друге општине у северној покрајини, кажу у Институту за јавно здравље Војводине, и то нарочито у делу Баната где је вода има и боју, другачији мирис и укус.
Критеријум исправности воде за пиће није само да је она без боје, мириса и укуса, јер материје које то могу променити често буду у количинама које нису опасне по здравље, а опасни елементи, попут арсена, могу бити у води која је бистра и на изглед сасвим чиста, рекла је Наташа Драгић, специјалиста хигијене у Институту за јавно здравље Војводине.
Према истраживању београдског Института за јавно здравље Србије ''Др Милан Јовановић Батут'' није само арсен проблем више од две трећине војвођанских водовода.
Овде је било Панонско море, па вода негде садржи и високе концентрације соли, натријума и магнезијума, као и продукте распада органских материја. Међутим, и људи су одговорни за загађење. Најпре прскањем усева и ђубрењем, у Војводини је пољопривреда деценијама приоритет, а све то одлази и земљу. Такође и отпадне и фекалне воде отичу испод површине и загађују оне прве захвате за снабдевање, сматра др Срђан Рончевић, професор на Катедри за хемијску технологију и заштиту животне средине Природно-математичког факултета у Новом Саду.
Осим Темерина најтежа ситуација са водоснабдевањем је у Зрењанину где је град тужио инвеститора који није успео да испуни услове из уговора и грађанима испоручи исправну воду за пиће.
Ситуација је лоша и у Кикинди где се после скоро пола века, почело са изградњом постројења које ће бити завршено за две и по године, а укупна вредност овог највећег капиталног пројекта на северу Баната је 11,4 милиона евра.
