У Свечаној сали, како је саопштио САНУ, званицама ће се обратити председник Србије Александар Вучић и председник САНУ академик Владимир С. Костић, а планирано је да тада буду представљени и новоизабрани дописни чланови Академије.
Претходно ће Аудиовизуелни архив и Центар за дигитализацију САНУ отворити председница владе Ана Брнабић и управник Архива САНУ, академик Василије Крестић.
Нови Аудиовизуелни архив, чији је управник Радослав Зеленовић, налази се прекопута зграде Академије у Кнез Михаиловој улици и обухвата око 850 квадратних метара, од тога 650 квадратних метара употребне површине.
Опремљен је најсавременијом опремом за дигитализацију у коју је до сада уложено 700.000 евра, док ће опрема за дигитализацију аудио записа бити набављена током наредне године.
С озбиром да је дигитализација фотоапаратом неколико пута бржа од скенирања скенером, набављена је опрема којом је годишње могуће произвести између два и два и по милиона дигиталних објеката по највишим стандардима.
У зависности од врсте материјала користиће се различита опрема, те тако, према речима саветника за дигитализацију Бранислава Војновића, за дигитализацију најосетљивије грађе без директног контакта користиће се две “Пхасеоне” камере које могу да изнесу око 2.000 страна дневно уколико је реч о најосетљивијем материјалу или 5.000-10.000 уколико је мање осетљив.
За мање осетљиве књиге користиће се апарат “Цобра” са два фотоапарата, који под контролисаним притиском фотографишу две стране, а за новије књиге набављен је скенер који скенира око 700 страна на сат.
Ту је и сала за састанке, мултифункционална сала, сервер сала, лифт за пренос грађе који повезује три нивоа, посебни ормани са микроклимом за чување докумената који могу да издрже око 90 минута у пуном пламену, а Војновић предвиђа да ће за послове дигитализације бити потребно 16 оператера.
Материјал, који би могао бити угрожен премештањем из једне у другу зграду, дигитализоваће се у соби 147 у непосредној близини Архива САНУ, у самој згради Академије.
Паралелено са радовима у Аудиовизуелном архиву, реновиран је простор са потребном опремом за дигитализацију три милиона докумената који се налазе у Архиву Српске православне цркве у Сремским Карловцима, о којима брине САНУ и који захтевају хитну заштиту, а тај простор требало би да буде отворен 6. децембра.
Аудиовизуелни центар почеће са радом дигитализацијом преписке Вука Стефановића Караџића која обухвата 35.000 страна, а током наредне године у плану је и дигитализација првог издања “Српског ријечника” из 1818. са маргиналијама које је Вук Караџић уносио, претпоставља се, како би припремио друго издање.
Зеленовић најављује и дигитализацију Уметничке збирке Галерије САНУ, која обухвата око 3.500 уметничких дела, затим старих и ретких књига које се чувају у Библиотеци САНУ, као и свих издања САНУ и њених претходница (око 15.000 библиографских јединица), а планирана је током 2019. и дигитализација докумената из Архива у Сремским Карловцима везаних за 1848. годину и повеља.
Како наглашава Зеленовић, разлози за оснивање Аудиовизуелног архива су вишеструки и представљају део мисије САНУ у очувању и промовисању културног наслеђа српског народа.
Циљ је формирање референтног центра за дигитализацију културног наслеђа и јединственог система дигитализације културног наслеђа.
У првим годинама Аудиовизуелни архив ће своју активност усмерити на грађу коју чува САНУ, али, како наглашава Зеленовић, остаје отворен за сарадњу са свим заинтересованим установама културе.
У оквиру свечаности планирано је и да академик Марко Анђелковић, генерални секретар Акадамије, на првом спрату Палате САНУ отвори сталну поставку из збирке Кабинета за одликовања Архива Српске академије наука и уметности.
