Зашто у Србији није популарно "парт-тајм" радно време

БЕОГРАД:  Послодавци у Србији нису склони увођењу флексибилног радног времена, док светска истраживања показују да тај модел, познатији као "рационално радно време", позитивно утиче на мотивацију запослених, што на крају године компанијама доноси значајно већи профит. 
radnici, Dnevnik.rs
Фото: Dnevnik.rs

Тај тренд прве су покренуле скандинавске земље, а модел су још пре неколико деценија преузеле Сједињене Америчке Државе, одакле се ова пракса проширила и на Индију, Шпанију, Немачку. . . 

Подаци шпанске "Националне комисије за рационализацију радног времена" (Comisión Nacional para la Racionalización de los Horarios Espańoles), показују да се продуктивност радника повећала за 19 процената у компанијама које промовишу флексибилност, а истовремено су додатно смањени фиксни трошкови предузећа.

Међутим, већина послодаваца у Србији није склона увођењу "парт-тајм" рада, а ако би и размислили о тој варијанти - очекују пореске и економске олакашице.

Српско законодавство каже да је могућа прерасподела радног времена, али у оквиру предвиђених 40 сати рада недељно, а у посебним случајевима када је реч о тешким пословима, запослени може радити 36 сати у току радне седмице.

Флексибилно радно време, према најчешћем тумачењу, подразумева право радника да изабере када ради у току једне недеље или радног дана, мада одређена законодавства одређују "core period", односно дан у току недеље у којем радници морају радити, а преостали део представља "flexi time", време у које запослени сами бирају за рад, а како би испунили дневну, недељну или месечну сатницу.

У Немачкој, на пример, све више предузећа нуди могуцност флексибилног радног времена, а према подацима савезног Министарства привреде Немачке, четири од пет предузећа нуде моделе за флексибилно радно време.

Тиме се, како се оцењује, запосленима нуди могућност да, у складу са захтевима фирме ускладе и своје породичне обавезе и радно време.Компаније тако добијају задовољније раднике, који се затим више ангажују на послу што на крају утиче на профит предузећа. 

Светски гиганти попут Боша, БАСФ-а или Фолксвагена годинама привлаче стручну радну снагу управо тако што нуде посебне погодности које се тичу радног времена. 

Ова пракса, према неким истраживањима, има и своју негативну страну, пре свега за запослене, јер им, на неки начин, брише граница између приватног и пословног живота, зато што су током целог дана заправо усмерени на посао, а само паузу користе за време са породицом, што социолози и психолози оцењују као негативну појаву.

Некадашња идеја о "три осмице", осам сати рада, осам одмора и осам сати спавања, одавно је изгледа напуштена у савременој економији, а друштва која нису у потпуности прихватила "западни концепт рада" тешко се прилагођавају идеји "парт-тајма".

У нашем региону, флексибилно радно време и рад на даљину и даље су предмет расправа.

Када је реч о раду запослених од куће, послодавци често као аргумент против такве праксе истичу да неће бити у могућности да надгледају раднике, односно, да раднику обезбеде сигурност и заштиту на оном месту на којем обављају рад, а из страха да би могли бити тужени уколико дође до повреде на радном месту, односно - код куће. 

Чињеница је да је развоју флексибилног радног времена и рада на даљину у облику какав данас постоји у свету, допринео развој технологија, али и виши ниво радних права у свет у односу на претходне деценије. 

Истраживања такође показују да су жене више инсистирале на флексибилном радном времену и раду на даљину, али се тај тренд у свету почео мијењати, па је сада све више мушкараца који имају потребу за овим облицима рада.

У Великој Британији, на пример, сваки радник има право да свом послодавцу предложи измену уговора у раду у смислу да захтева флексибилно радно вријеме, а конкретне облике рада потребно је у многим државама ускладити са потребама права радника на приватност и породични живот, као и законима који дефинишу заштиту личних и компанијских података, безбедношћу на раду, породичним законима...

EUR/RSD 117.1415
Најновије вести