Младе најчешће школујемо за биро

Нове инвестиције током 2016.године довеле су до смањења броја незапослених у Сремској Митровици за чак 15 одсто у односу на претходну годину,

тако да ће тренутно 5.884 незапослена имати шансу да ове године дођу до радног места које ће понудити нови страни инвеститори који најављују отварање погона у овом сремском граду. Међутим, проблем настаје што они који најављују да ће ове године тражити раднике и отварати радна места тешко могу да дођу до радне снаге која им је потребна, јер ње једноставно међу незапосленима нема.

Филијала Националне службе за запошљавање Сремска Митровица већ је припремила обуку за месаре, како би аустријски гигант “Гелингер” који је купио “ Митрос” могао да дође до радника који му требају како би ова месна индустрија почела да ради пуном паром. Обука се припрема и за обућаре, јер италијанска компанија најављује отварање погона за израду обуће и већ је исказала потребу за 600 радника, а мајстора за шивење ципела за “Гучи” и “ Праду” нема. Овакве проблеме имају и друге локалне самоуправе у Војводини и Србији, јер је из године у годину све очигледнији раскорак између образовне структуре незапослених и онога што је потребно привреди. Претходних година рађена су многобројна истраживања која су указивала да је слаба веза између образовног система и тржишта рада, што за последицу има неусклађеност између понуде радне снаге и њене тражње, али је мало тога учињено како би се млади усмеравали на занимања која требају као и она која ће, у складу са најавама доласка нових инвеститора требати.

На евиденцији незапослених годинама “чаме” факултетски образована лица, па и магистри и доктори наука, али са занимањима која више ником не требају и које је нужно усмерити на струку која Србији недостаје и тако им омогућити да уместо губљења година живота на евиденцији почну да живе од своје зараде.

Проблем са понудом и потражњом радне снаге имају и домаћи послодавци, јер је и њима тешко да нађу квалификованог радника који може одмах да ради самостално. По правилу и они, као и страни инвеститори, прво морају да обучавају раднике па тек онда да их укључе у производњу, а то им се према њиховој рачуници не исплати. Због тога су они недавно направили “листу” занимања која ће им требати у овој години.

На тој листи су стручњаци за развој софтвера, од пројектаната до аналитичара, али и машински инжењери, шивачи текстила, заваривали и резачи пламеном, монтери, армирачи, комерцијалисти и трговински заступници. Високо место на листи заузимају и возачи тешких теретних возила и камиона који недостају не само Србији већ и свим европским државама, мада је тешко поверовати да таквог профила нема на евиденцији незапослених.

Да је ђаво однео шалу и да се мора озбиљно схатити проблем који је већ дуго присутан у Србији , као и да се млади више не смеју школовати за биро рада већ за конкретно радно место, схватили су и надлежни државни органи и латили су се посла да то промене. Министар за рад, запошљавање, борачку и социјану политику Александар Вулин ових дана поручује да је ово време вештина и да се тако мора и радити како би се стопа незапослених знатно смањила.

- Ове године држава је обезбедила значајна средства за обуке које треба да помогну брже запошљавање незапослених. У ту сврху из буџета је опредељено 970 милиона динара. Међутим, то су средства која су опредељена за људе који су већ прошли вид формалног образовања, најчешће средњошколско.То нам говори да образовни процес није прилагођен потребама привреде. Зато је један од приоритета да заједно са Министарством просвете коначно почнемо да креирамо образовну политику тако да обуке прилагодимо захтевима привреде – истакао је Вулин додајући да је ово време вештина у којем послодавци траже да њихови радници буду стварно оспособљени и знају да раде, па ће онда бити и спремни да то знање и плате.

Према речима Зорана Мартиновића, директора Нациналне службе за запошљавање, у прошлој години прерађивачки сектор, трговина на мало и поједине гране услужне делатности исказали су највећу тражњу за новим радницима.

- Великом броју незапослених недостају одређена знања и вештине које послодавци траже. Зато постоје захтеви за појединим краћим обукама или преквалификацијама, што НСЗ кроз своје програме и ради. Резултати анкете послодаваца о профилима радника који им требају биће доступна свима који креирају како уписну тако и све друге политике које се односе на стицање додатних знања и вештина. Постоји тренд веће тражње оних који поседују знања везана за информатчке технологије, али и занатлије попут заваривача, бравара, зидара, пекара, посластичара – рекао је Мартиновић.

Чест је случај, наглашава Мартиновић, да и после завршене школе млади људи излазе на тржиште рада без одговарајуће праксе, само са теоријским знањем . Због тога, сматра он, процес дуалног образовања може премостити јаз између потреба послодаваца и знања која се стичу у школама.

Љубинка Малешевић

Хиљаду компанија већ зна каква им радна снага треба
Национална служба за запошљавање и Привредна комора Србије потписале су споразум који дефинише на који начин ће се обезбедити радна снага потребна привреди. Председник ПКС Марко Чадеж тврди да ће ускоро бити завршен нацрт закона о дуалном образовању, као и да је преко 1.000 компанија до сада дефинисало своје потребе за кадровима и начине на које би учестовали у програму обезбеђивања квалификованих радника.

Претходних година рађена су многобројна истраживања која су указивала да је слаба веза између образовног система и тржишта рада, што за последицу има неусклађеност између понуде радне снаге и њене тражње.

EUR/RSD 117.5783
Најновије вести