У процесу приватизације и даље се налази велики број предузећа – око 150 бивших друштвених и државних фирми са око 50.000 запослених.
Посебну пажњу, по оцени ФШ, треба посветити групи од десетак најзначајнијих предузећа међу којима су “Азотара”, МСК, “Петрохемија”, РТБ Бор, “ Галеника”, ПКБ, “ Ресавица”, “ Симпо”, “ Икарбус”, “Јумко”, “Трајал” и Ласта. Ова група предузећа, тврди ФШ, намеће највећи трошак и представља изражен фисаклни ризик, а запошљава око половине преосталих радника запослених у предузећима у приватизацији , па су самим тим и економски и социјално најизазовнији задатак за власт. Рачуница ФШ показује да само десет ових неприватизованих предуећа годишње државну касу коштају до три милијарде динара и да део њих опастаје искључиво захваљујући буyетском новцу и кредитима Фонда за развој. Члан ФШ Владимир Вучковић објашњава да ова предузећа користе Фонд за развој само као “проточни бојлер”путем којег Влада сипа новац у неприваитзована предузећа.
Као посебан проблем ФШ истиче и чињеницу да још нису познати рокови за расписивање тендера, модели приватизације, па ни то да ли су завршене све припреме за овај процес. Уколико Влада Србије и даље жели да одржава неприватизована предузећа онда њихово финансирање мора јасно приказати у буyету Србије, додаје се у извештају ФШ. Трајно решење за сва неприватизована предузећа јесу приватизација или стечај. Влада, у нади да ће се за већину предузећа појавити стратешки партнер одлаже стечај , иако су сви постављени рокови за приватизацију одавно истекли, што није добро. Јер, како констатује ФШ. све што се сада одлажже кад-тад појављује се у буyету Србије и као пример наводи активиране гаранције за “ Србијагас” или директно преузимање дугова “ Петрохемије”, а најчешћи је трошак још већи него да је одмах признат. Зато ФШ сматра да Влада Србије треба да буyетом за 2018.годину предвиди субвенције за покривање свих доцњи предузећа која ће остатити без приватизације или стечаја, јер само укључивањем ових предузећа у буyет постало би видљиво и сасвим јасно колики је заправо трошак њиховог опстанка.
Неколико државних предузећа која још нису приватизована и даље не плаћају гас и на тај начин преваљују своје губитке на “Србијагас”, а укупан трошак у овој години по овом основу могао би да изнесе и више од 5 милијарди динара. Само за првих осам месеци ове године, наводи ФШ, државна предузећа остала су дужна “Србијагасу” око 2,6 милијарде динара за испоручени гас. Тиме се наставља пракса да се лоше пословање државних предузећа омогућава захваљујући неплаћању обавеза, а то је у прошлости био основни разлог за лоше пословање овог јавног предузећа и његове велике губитке, а затим и плаћање његових кредита буyетским средствима.
Као пример ФШ наводи панчевачку “Азотару” која послује неодрживо, а одржава се пребацивањем губитака на “Србијагас”, а у мањој мери и на ЕПС. Само трошкови за гас и зараде већи су од пословних прихода, па “Азотара” у таквим условима опстаје захваљујући неплаћању гаса и струје. ФШ процењује да сваке године “Азотара” акумулира 2-3 милијарде динара новог дуга “Србијагасу”, а у првих осам месеци ове године није успела да плати ни потрошену електричну енергију у износу од преко 250 милиона динара.
Преживљавају од буџетских средстава и неплаћања обавеза
Када се од неприватизованих предузећа одузму десет највећих и стратшких важних, остали такође, оценио је ФШ, “преживљавају” захваљујући буyетским средства и неплаћању обавеза и то ће Србију ове године коштати између две и три милијарде динара. Тај износ представља субвенције, а не кредите, пошто се кредити готово не враћају у буyет или Фонд за развој.
За разлику од “Азотаре”, кикиндски МСК ове године боље послује, а с обзиром на стање капацитета, нема толике потребе за новим улагањима у будућности. Велики дуг за гас у 2016.години – преко 5 милијарди динара, настаје након четворогодишње конзервације, током периода отпочињања производње, повратка на инострана тржишта и повећаног преузимања гаса у циљу формирања понуде и залиха. Зато ће, сматра ФШ, први тест за одрживост пословања МСК бити управо ова година , па је зато потребно да се упоредо с напомира да се оно приватизује, буyетом предвиде средства за субвенционисање, а не да се као до сада толерише неплаћање гаса и тиме пребацују губици на “Србијагас”.
У извештају ФШ једино се два велика предузећа – РТБ Бор и “Петрохемија” издвајају по позитивним текућих резултатима пословања уз напомену да се и поред тога проналажење стратешког партнера не сме одлагати јер ова два предузећа наредних година немају шансу да трајно остану у позитивној зони без прекструктуирања и великих инвестиција.
Љ.Малешевић
