РИМ: Дигитализација постојећих сервиса и креирање нових услуга за ново доба ради пружања подршке привреди да се што брже прилагоди брзим и радикалним технолошким променама, мора бити највиши приоритет у коморским агендама свуда у Европи, поручио је данас у Риму Марко Чадеж, председник Привредне коморе Србије и председник Одбора за дигитализацију Еврокомора (Eurochambres).
Чадеж је, учествујући на панелу "Пригрлимо дигитализацију, учинимо коморе бољим" на трећем Економском форуму Еврокомора, позвао све европске коморе да заједно раде на успостављању јединственог онлајн сервиса - платформе за дигиталну трансформацију 20 милиона компанија – чланица, пре свега малих и средњих предузећа.
"Циљ нам је да креирамо Дигиталну комору за ново доба, да наше услуге ставимо у функцију трансформације традиционалних индустрија и отварања нових дигиталних бизниса, да дигитализацију искористимо као користан алат у подизању ефикасности, раста и развоја наших компанија чланица, интернационализације њиховог пословања, обезбеђивања бољег приступа изворима финансирања и едукације, унапређења знања и вештина према потребама савременог пословања", рекао је Чадеж.
У томе, сматра он, коморе имају пресудну улогу и значајан утицај на компаније, како кроз дигитализацију својих, коморских процеса, тако и кроз развој иновативних електронских сервиса за подршку чланицама да се дигитално трансформишу, дајући им пример, "увлачећи" их у овај процес – подстичући их и помажући им да се дигитализују.
Стога је, како је указао, важно да и коморе и пословне заједнице које представљају што боље искористе европске фондове који су им на располагању за дигиталну трансформацију и на време се припреме за могућности које од 2021. године отварају нови програм Дигитална Европа и Хоризон Еуропа за период до 2027, наводи се у саопштењу ПКС.
"После београдског састанка Одбора за дигитализацију Еврокомора, одржаног у склопу Дигиталног самита Западног Балкана, на коме смо договорили креирање заједничке платформе, сета заједничких коморских услуга за подршку малим и средњим предузећима у дигитализацији пословања, које ће све коморе пружати својим чланицама, ма у којој земљи пословале, Србија је недавно, као домаћин прве Дигиталне академије Еврокомора у Врднику, постала центар модернизације европских малих и средњих предузећа", нагласио је Чадеж.
ПКС, којој је поверено председавање Одбором за дигитализацију Еврокомора, организацијом скупа у Врднику, преузела је, према његовим речима, и водећу улогу у креирању првог заједничког Еуроћамбрес дигиталног алата - онлајн платформе за управљање процесом дигиталне трансформације малих и средњих предузећа, чија је почетна тачка пројекат ДигиПилот француске коморе у функцији подршке компанијама да се дигитализују и унапреде пословне процесе.
Економски форум Еврокомора, један од најзначајнијих догађаја највеће европске пословне асоцијације са 46 националних и 1.700 регионалних и локалних комора чланица, одржава се сваке друге године, а овога пута у Риму је окупио неколико стотина учесника – коморских и званичника партнерских организација из целе Европе.
Током тродневног заседања представници европских комора баве се кључним темама за пословну заједницу са 20 милиона компанија – од дигитализације, преко финансирања одррживе транзиције МСП, јачања предузетничког потенцијала, отклањања препрека за пословање унутар јединственог тржишта Европе и пословних могућности изван ЕУ, као и едукацијом и унапређењем вештина у функцији успешнијег бизниса.
Чадеж поручио Арсовској:Мали шенген није политички пројекат
Више од 350.000 компанија које окупља Коморски инвестициони форум, односно регионална комора шест земаља Западног Балкна, поздравило је иницијативу "мали шенген", јер нуди могућност да се наш регион стабилизује економски и политички, изјавио је данас председник ПКС Марко Чадеж.
Он је на тај начин одговорио на критике председнице Савеза привредних комора Северне Македоније Даниеле Арсовске, која је казала да тој земљи није потребан "мали шенген" са Србијом и Албанијом, јер, како тврди, води "додатној изолацији".
"Сматрам да је једино могуће бити против идеје о ''малом шенгену'' само ако нисте схватили идеју на прави начин, већ као неки политичко-идеолошки пројекат. Тај пројекат нема идеолошки карактер, ово је пројекат који нуди да се стабилизује наш регион економски, а самим тим и политички", рекао је Чадеж Тањугу.
Истиче да "мали шенген" неће створити нове подела, већ напротив, додаје Чадеж, продубиће економску интеграцију региона.
"Да ли госпођа може да одговори на питање, да ли Алкалоиду, који има велику инвестицију у Србији и који извози у целом региону, одговара да њихови камиони чекају на границама сатима?", упитао је Чадеж.
Управо ће то и слична питања која се тичу укидања трговинских баријера између три земље бити теме разговора састанка председника Србије Александра Вучића и премијера Северне Македоније и Албаније, Зорана Заева и Едија Раме, за два дана у Новом Саду, навео је председник Коморе.
"Ова три представника хоће да разговарају како да покрену тај процес, како да увуку и остале земље Западног Балкана, али је битно да га што више убрзамо и да он што пре крене", подвукао је Чадеж.
Поновио је да "мали шенген" није политички пројекат, додајући да то могу да изјаве само они који "немају додира са привредом и привредницима".
"Не ради се о захтеву да се праве политичке уније и било каква гетоизација. Где ћете већи гето од наших држава? Албанија, Србија и Северна Македонија су затворене у нашим малим економијама. Три је више од једног", нагласио је Чадеж.
Истиче да ће "мали шенген" убрзати економске интеграције и припремити три државе да извозе у ЕУ.
Председник Привредне коморе Северне Македоније Бранко Азески први је поздравио идеју "малог шенгена" коју, како је рекао, треба реализовати одмах јер ће укинути трговинске баријере између Србије, Северне Македоније и Албаније.
