Да ли би се расол могао користити и у неке друге сврхе одговор би требало да да истраживање Стручног тима Технолошког факултета у Новом Саду. Наиме, посебним методама сушења добијен је расол у праху, а на основу тога ће се у наредном периоду, у сарадњи с Удружењем „Футошки купус“, разматрати могућа примена у прехрамбеној индустрији.
Урађено је више од 370 анализа ферментисаног купуса и близу 40 анализа свежег купуса, на основу којих су дефинисани стандардни параметри квалитета производа, каже председник Кластера панонских прерађивача воћа и поврћа Сергеј Вујачић.
Како додаје, целокупно истраживање финансирала је Развојна агенција Србије.
По његовим речима, у првој фази истраживања дошло се до расола у праху, а следећи корак ће бити усмерен на то како и где га користити пошто садржи доста соли.
Карактеристика производа с додатом вредношћу какав је расол је његова ексклузивност, а то се може постићи једино уз примену нових технолошких достигнућа и иновација. Расол је одличан извор витамина Ц, К, Б6, Б3, фолне киселине, као и витамина У, једног од најређих витамина, који је важан за лечење чира на желуцу и дванаестопалачном цреву, а садржи и ензиме који учествују у детоксикацији организма, па производ има перспективу на тржишту. Међутим, за ширу употребу расола треба мењати свест код људи/потрошача. Наиме, сада се расол углавном баца, а ретко ко га пије, осим оних који у расолу траже лек после алкохолам, наглашава Вујачић.
Председник Удружења „Футошки купус“ Радивој Ћулум каже да ће повртари одговорити на сваки захтев професора на Технолошком факултету како би се расол више користио.
За нас, произвођаче, расол је еколошки проблем, пошто је реч о великим количинама слане воде коју немамо где да излијемо, истиче Ћулум.
Како додаје, сада га пакују у флаше запремине 0,3 и 0,5 децилитара и продају на пијацама и у супермаркетима, али то су мале количине, а и потражња је мала.
Зато је потребно да се потрошачи упознају с добрим карактеристикама расола, да је добро користити га, рецимо, против прехладе, због присуства витамина Ц, поручује Ћулум.
Идеја да се испитају својства расола потекла је, каже Вујачић, од произвођа киселог купуса из Футога, који киселе по хиљаду тона овог поврћа. Захваљујући квалитету кисели купус се продаје не само на домаћем тржишту већ безмало на свим континентима, али је при томе расол еколошки проблем јер слану воду немају где да излију.
Како би се овај проблем решио, обратили су нам се представници Удружења „Футошки купус“, па смо успоставили сарадњу с Технолошким факултетом. У том правцу ћемо наставити како би се нуспроизвод од киселог купуса усавршио и могао да нађе место у људској исхрани. Тако нешто већ је урађено у Немачкој, где се расол користи као напитак и може се наћи у понуди угоститеља – каже Вујачић.
З. Делић
