Исплативија казна од 114.000 динара него пријава радника

За кратко време Министарство рада, запошљавања, борачке и социјалне политике списак нерегистрованих фирми и послодаваца код којих су затечени радници на црно стигао је до бројке 464.
radnici, Tanjug
Фото: Tanjug

Заштитник грађана Зоран Пашалић подржао је објављивање „црне листе” фирми које ангажују раднике на црно, истичући да жели да учествује у контроли субјекта и послодаваца, али и да добија повратне информације о санкцијама.

Инспекторат рада је прошле године – а чини то и ове – много урадио на контроли фирми које послују у Србији и проналажењу радника на црно. Чињеница да је за првих осам месеци ове године натерао послодавце да 9.252 радника која су радила на црно буду примљена у радни однос довољно говори. У истом периоду Инспекторат за рад поднео је 4.174 захтева за покретње прекршајних поступака против послодаваца, али повратне информације о томе колико је поступака окончано још увек нема. Уз тај податак, треба нагласити да је број поднетих захтева за првих осам месеци ове године драстично порастао у односу на лане, када их било 1.919. Ту би, дакле, морао да наступи заштитник грађана и испуни дато обећање о повратним информацијама о санкцијама онима који запошљавају раднике на црно.

2.000.000 динара максимална казна због рада на црно
153 милиона вредност изречених прекршајних казни

Вршилац дужности директора Инспектората рада Стеван Ђуровић изјавио је за „Дневник” да прошлогодишње казне изречене оним послодавцима који су процесуирани показују да је њима јефтиније да плате новчане износе него да пријаве раднике и на тај начин заштите и њих и дају допринос држави. Наиме, ниске новчане казне које судови изричу послодавцима против којих је Инспекција рада поднела прекршајну пријаву не делују дестимулативно и не остварују сврху због које су уведене.  Као илустрацију, доставио је нашем листу податке о прекршајним казнама изреченим послодавцима против којих је Инспекција рада поднела захтеве за покретање прекршајних поступака. Прошле године по тим захтевима, поднетим према Закону о раду, укупан износ изречених новчаних казни по решењима судија за прекршаје износио је 153.047.200 динара, а односи се на 1.337 поднетих захтева за покретање прекршајних поступака против несавесних послодаваца, што значи да је просечан износ изречене казне био 114.470 динара, што је, како и сам Ђуровић указао, заиста мало да би се послодавац натерао да ради легално.


Једни пишу пријаву, други о њој одлучују

У пракси се догађа да инспектори рада пишу пријаве против несавесних послодаваца, али немају повратну информацију о изреченим санкцијама. Наиме, након што уоче пропуст у области радних односа и безбедности и здравња на раду, они доносе решење и подносе прекршајне и кривичне пријаве. Када те пријаве пређу у надлежност судова, Инспекција рада више нема никакав утицај на даље процесе .


– Или, у области безбедности на раду, по захтевима за покретање прекршајних поступака, којих је прошле године било 569, укупан износ изречених новчаних казни по решењима судија за прекршаје износио је 75.923.900 динара, што значи да је просечан износ 156.222 динара – истакао је Ђуровић. – Износ тих казни на основу захтева за покретање поступка поднетих према осталим прописима у надлежности Инспекције рада је 2.613.000 динара. Дакле, укупно је лане по свим поднетим захтевима Инспекције рада за покретање прекршајног поступка у области радних односа и безбедности и здравља на раду износ био 231.584.100 динара.

Колико малим износима су кажњени они који су прекршили радна права најбоље се може видети ако се упореде казне предвиђене законом и изречене: закон предвиђа новчане казне за послодавца који ангажују радника на црно у износу од 800.000 до 2.000.000 динара.

Љ. Малешевић

EUR/RSD 118.3178
Најновије вести