Стратегија о социјалној помоћи покренута је још 2006. године, али није заживела, а социјалне карте с приходима и имовином људи још се праве.
Кркобабић је за Тањуг рекао да би пројекат, иако постоји доста пензионера чија су примања минимална, обухватио искључиво оне којима је помоћ неопходна, што ће се установити пошто буду израђене социјалне карте које ће приказати имовину и статус породице у целини.
"Ово није пензија у класичном смислу речи, те је померамо из тог корпуса. Дефинишемо је као један специфичан систем социјалне помоћи. Намењена је мушкарцима и женама у Србији који се налазе у сиромаштву или на рубу сиромаштва. За највећи број људи то значи да немају пензију, нити неки вид других примања, али ни имовину. Основни услов је да су старији од 65 година", истакао је Кркобабић.
Он је рекао да ће иницијатива бити двострука, с једне стране од ПУПС- а, а с друге из његовог Министарства, које ће тај предлог упутити Влади Србије и другим министарствима.
Кркобабић је указао да је неопходно да се најпре дефинише позиција ових људи, с обзиром да је реч пре свега о пољопривредницима, и то углавном женама у руралним пределима.
У синдикатима пензионера кажу да би гарантована плата свакако била од значаја, али подсећају да су пензије многих грађана Србије и даље мале.
"Више од милион људи у Србији има пензију мању од 30.000 динара, а процењује се да више од 250.000 њих уопште нема примања. Зато што је велики број њих радио у пољопривреди, нису уплаћивали доприносе, није им се рачунао стаж. Та неправда треба сада да се исправи", истакао је за Тањуг председник Синдиката пензионера "Независност" Милош Грабунџија.
"Гарантована пензија није пензија, већ социјална помоћ. Али сматрам да, ако помоћ буде испод 150 евра, нема много смисла, јер човек од тога не може да живи, а чињеница је да имамо и жедне и гладне", рекао је Грабунџија.
Новчана надокнада би сигурно значила, али се још не зна колика би могла да буде, а из Министарства за бригу о селу наводе да је циљ извући те људе из сиромаштва.
Како истиче Кркобабић, новчани износ јесте важан, али је у другом плану у односу на бригу о тим људима и зато треба инсистирати на друштвеној солидарности.
"Видећемо колико ће износити та помоћ. Убеђен сам у овом моменту да је тај износ сада у другом плану. Тим људима више значи брига и да се осећају достојанствено. Ово је озбиљан посао, зато радимо и социјалне карте, прво морају да се ажурирају подаци у ПИО, да се утврди прецизна евиденција, када будемо имали све податке тада ћемо знати колика би била новчана помоц", додао је Кркобабић.
У Србији се примењује швајцарски модел раста пензија, међутим, иако расту плате, пензије их не прате.
Како каже министар Кркобабић, држава ради на томе да се пронађе идеалан механизам који би изменио садасњу формулу, те да, за почетак, просечна пензија, у односу на просечну плату не пада испод 50 одсто.
