По његовим речима, смањење оптерећења на зараде ће се наставити да би српска економија била конкурентнија, тржиште атрактивније, а тиме би се допринело и повећању запослености. Пре две године оптерећење на зараде било је 63 одсто, а прошле године смањено је на 62 процента. Износ неопорезиве основице повећан је с 11.800 динара на 15.000 и послодавци су ослобођени плаћања доприноса за незапосленост.
У јеку преговора о повећању минималне зараде за наредну годину, послодавци не крију очекивање да се настави смањење оптерећења зарада. Они, чак, повећање минималне зараде директно условљавају наставком смањења оптерећења на плате, тврдећи да у супротном не могу разговарати о већим зарадама.
Члан Извршног одбора НАЛЕД-а Дејан Вуковић подсећа на то да су високо пореско оптерећење плата привредници навели као највећи узрочник сиве економије и једно од највећих оптерећења пословања у Србији, а то говоре већ неколико година. У најновијем истраживању на тај проблем указало је чак 79 одсто анкетираних привредника, а још 62 одсто испитаних, махом привредника, додало је да су порез на доходак и доприноси обавеза чије се плаћање најчешће избегава.
– И то се чини на врло „креативне” начине – од потпуног непријављивања запослених, исплате дела плате на руке до ангажовања радника као власника агенције у паушалном систему опорезивања, или исплате зараде из подигнуте дивиденде, где је порез нижи. Свеобухватна реформа која нам је потребна помогла би да знатан део радне снаге вратимо у легалне токове – сматра Вуковић. – Примера ради, смањење минималне основице за допринос учинило би атрактивнијим послове с непуним радним временом. Такође, смањење пореских обавеза за трећину допринело је успешном почетку примене електронске пријаве сезонских радника, којих је у првој половини године пет пута више него раније.
Он наглашава да је држава и ове године показала вољу за дијалог и конкретне потезе. Укидање доприноса за незапослене на терет послодавца, истиче, знак је спремности, али далеко од довољног да усрећи привреду.
Порези и доприноси на зараде у Србији по висини су слични као у Црној Гори и Словенији, док су у другим земљама Источне и Јужне Европе значајно нижи. Стручњаци сматрају да је свако смањење пореза и доприноса на зараде у Србији добродошло, али прави ефекат смањења може се добити само ако оно буде најмање једну трећину у односу на садашње вредности јер је Србија земља која готово 15 година касни у реформи система оптерећења зарада и минимална смањења ће дати тек минималне ефекте.
– Потребан нам је широк дијалог, било да се одлучимо на „игру” с прогресивним опорезивањем, укидањем или драстичним смањењем неког од доприноса, померање основице и слично. С више од 600 милијарди динара наплаћених годишње на име пореза и доприноса на зараде, то је најиздашнији приход државе и локалних самоуправа и одлука мора да буде пажљиво одмерена, али и да буде заиста у корист грађана, привреде, смањења одлива мозгова и бржег економског развоја – нагласио је Вукотић.
Ваља подсетити на то да је Фискални савет Србије почетком пошле године направио анализу по којој би држава, уколико би одвојила 15 милијарди динара, могла смањити износе пореза и доприноса на зараде на 62 одсто, а уколико би издвојила 25 милијарди за подршку привреди, намет на нето плату могао би се смањити на 60,5 одсто.
Љ. Малешевић
