НАЛЕД: Чак 70 посто фриленсера спремно да плаћа порез

БЕОГРАД: Чак 70 посто фриленсера спремно је да плаћа порезе и доприносе за свој рад, а као кључне проблеме са којима се суочавају виде високу стопу опорезивања, неодговарајући законски оквир и недовољно јасне инструкције за обрачунавање пореских обавеза.
racunar, pixabay
Фото: pixabay.com

Према истраживању, које је на узорку од 480 испитаника у новембру спровео НАЛЕД, заједно са Републичким секретаријатом за јавне политике, фриленсери кажу да у просеку приходују 1.085 евра месечно, а од те суме би за порез и доприносе издвојили највише 110 евра или до 12 процената.

Више не би платили ни када би уз пуно осигурање имали легалан статус и кредитни потенцијал, наводи се у тексту објављеном у НАЛЕД-ово новом билтену.

Интересантно је и да би петина за пореске обавезе дала мање од 3.000 динара, од којих већина и мање од једне хиљадарке.

"Половина фриленсера би порезе и доприносе плаћала само током периода када раде, што им порески систем и омогућава. Постоји и део, око 31 посто обвезника, који су рекли да не би yyелели да плаћају порезе, а као разлоге наводе висок ниво пореза, несталне приходе и неповерење у институције", каже Игор Лончаревић, потпредседник НАЛЕД-овог Савеза за фер конкуренцију и партнер у компанији КПМГ.

Додаје да фриленсери, такође, желе да добију нешто заузврат.

"То нам пуно говори о нивоу пореске културе у нашој земљи и непознавању пореза, који су ненаменски приходи дртжаве и за њихово плаћање се нигде у свету не добија конкретна противуслуга већ се новац улаже у заједничке потребе као што су здравство, просвета, инфраструктура и друго", истиче Лончаревић.

На недавном панелу о јачању пореске културе, одржаном у организацији НАЛЕД-а и уз подршку КПМГ-а и Немачке развојне сарадње, учесници су се сагласили да ће негативан однос према плаћању пореза грађани увек правдати сумњом да држава недовољно добро и транспарентно троши новац пореских обвезника.

"С једне стране, треба јачати поверење у систем и радити на едукацији, нарочито младих људи, како би били упућени у своје законске обавезе. Исто тако, Пореска управа треба благовремено да сигнализира људима да држава има увид у сва њихова примања и да се плаћање пореза не може лако избећи", наводи Лончаревић.

Подаци указују и да за многе фриленсере то није допунски већ практично сталан посао. За четири од пет испитаника су ово једини извори прихода, 74 одсто њих ради тај посао током целе године, а четвртина око 40 сати недељно, што је пуна радна недеља.

Ипак, три четвртине не би желеле да фриленсинг замене ангажманом са пуним радним временом и уговором о раду.

Према резултатима истраживању, просечан фриленсер је факултетски образован мушкарац који има између 20 и 40 година. Највише се баве програмирањем и пружањем ИТ услуга (21%), држањем онлајн часова (18%), као и пословима графичког дизајна, веб дизајна или 3Д дизајна и моделирања.

Анкета о фриленсерима представља основу за израду анализе о флексибилним облицима радног ангажовања у Србији, која ће скенирати тренутно стање, препреке у регулативи и пракси и дефинисати могуће правце реформе и препоруке за увођење ових облика рада у легалне токове. Анализу припрема НАЛЕД у сарадњи са Републичким секретаријатом за јавне политике.

EUR/RSD 117.1153
Најновије вести