Народна банка Србије демантовала наводе о безготовинским плаћањима

Како се наводи у саопштењу Народне банке, подаци који су изнети данас су интерпретације непоткрепљене чињеницама, а један од навода на који НБС указује је и да се "развој безготовинског плаћања мери и бројем платних картица по глави становника, где смо у зачељу Европе, односно са просеком од 0,73 картица по становнику, колико их имамо у Србији – мање картица за плаћање имају само у Албанији".

НБС указује да према подацима које им тромесечно достављају банке и други пружаоци платних услуга, укупан број картица на почетку 2023. године износи 10.759.656, што је у поређењу с крајем 2016. године, пораст броја картица од 54,47 одсто.

Из НБС истичу и да платне картице нису једини платни инструмент којим се може плаћати на физичким и интернет продајним местима.

"Увођењем система за инстант плаћања грађанима и привреди омогућено је да путем својих апликација за мобилно банкарство иницирају инстант плаћања код домаћих трговаца у физичким и виртуелним продавницама", наводи се у саопштењу и додаје да тренутно преко три милиона грађана и привредних субјеката има уговорену услугу коришћења апликација мобилног банкарства.

Те услуге им, како се додаје, омогућавају низ иновативних сервиса, попут већ поменутих плаћања на продајним местима, али и плаћања месечних рачуна скенирањем НБС ИПС QR кода или пак преносе на рачун прималаца само уз познавање броја мобилног телефона.

"Све те услуге које су грађанима омогућене нису доступне у великом броју земаља, укључујући и оне развијеније, тако да селективно и неутемељено изношење података о платним картицама не осликава тренутно стање нашег платног система, који је по примењеним стандардима и инфраструктури раме уз раме с платним системима најразвијенијих земаља Европе и света", наглашавају из НБС.

На презентацији података наведено је и да "критеријум развијености мери се и бројем ПОС терминала, где су од Србије лошије само Албанија, Словачка, Румунија и Молдавија, а мерило је и вредност трансакција, где смо опет у зачељу, просек ЦИЕ је неких 15 одсто, у Србији је то 2019. било осам одсто БДП-а".

Из НБС истичу да је важно истаћи да изоловани податак о броју ПОС уређаја никако не сме бити основа за процену степена развијености безготовинских плаћања у једној земљи.

Фокус активности и иницијатива у домену безготовинских плаћања не сме и не може бити пуко ширење инфраструктуре за прихват безготовинских плаћања по сваку цену, наводи се и додаје да само постојање прихватних уређаја нема великог ефекта ако су безготовинска плаћања трошковно неприхватљива, односно скупа за трговце.

"Разлог за то је чињеница да на продајним местима постоји пуно инсталираних ПОС уређаја који су заправо неактивни, а према расположивим подацима, тренутно је око 25 одсто таквих уређаја у Србији. Ако се то има у виду, поставља се питање сврхе толиког броја неактивних уређаја и шта актери на тржишту, осим Народне банке Србије, предузимају да би се трошкови прихватања безготовинских плаћања смањили", наводи се у саопштењу.

Фокус би, како се наглашава, сходно томе, требало да буде на активностима које ће допринети већем коришћењу и прихватању безготовинских плаћања, што је видљивије на основу броја трансакција, а не на основу броја прихватних (на пример ПОС) уређаја, од чега користи имају само продавци/рентијери тих уређаја.

Додаје се да би већем коришћењу и прихватању безготовинских плаћања, у далеко највећој мери, допринело смањење трошкова које узрокују пре свега инострани картични брендови.

Из НБС указују на то да су на основу истраживања које је спровела Народна банка Србије у периоду од пет година, од 2016. до 2020. године, укупне накнаде које су банке у Србији платиле иностраним картичним системима биле више од 30 пута веће него трошкови према домаћем систему Динацард, иако је промет иностраним картицама био свега три пута већи.

Наводећи да у ери дигитализације и значајних технолошких достигнућа, ПОС уређаји нису једини уређаји за прихват безготовинских инструмената плаћања, већ да штавише, технички спадају у ред најлошијих уређаја за ту намену у поређењу с другим решењима. Из НБС указују да остаје нејасно ко и из ког разлога упорно кроз различите тзв. "националне иницијативе" инсистира на ширењу искључиво ПОС уређаја.

Иако је Србија у последњих 10 година остварила изванредне резултате у развоју безготовинских плаћања, наводи се у саопштењу да је неспорно да увек има простора за напредак.

Како се додаје, суштина је у активностима које ће допринети дугорочном подстицању безготовинских плаћања – првенствено кроз активности усмерене ка даљем смањењу трошкова безготовинских плаћања, а кључни проблем је њихово прихватање од стране трговаца, а нарочито малих трговаца.

Наводи се да захваљујући примени Закона и снижавању просечне међубанкарске накнаде – са више од један одсто на 0,2 одсто вредности извршене трансакције за дебитне, односно 0,3 одсто за кредитне картице, у prеthodnom периоду знатно је смањена трговачка накнада.

Додаје се да је од доношења Закона наплаћена трговачка накнада практично преполовљена – за прихватање платних картица на физичким продајним местима (ПОС терминалима) снижена је с просечних око два одсто на око један одсто износа трансакције, а за прихватање на интернет продајним местима с просечних преко 2,3 одсто на 1,15 одсто.

Истиче се и да су након ступања на снагу Закона, три нове банке прихватиле платне картице, што је значајно повећало конкурентност међу банкама прихватиоцима, а на корист трговаца и тржишта.

"Све ово се позитивно одразило на пораст броја плаћања платним картицама, али и на раст целокупне прихватне мреже, укључујући и истицане ПОС терминале, чији број од почетка примене Закона континуирано расте. Кључно је да се, након снижења међубанкарских накнада, као последице регулаторних мера Народне банке Србије и други актери на тржишту укључе у активности које ће допринети порасту броја безготовинских плаћања у земљи", наводи се у саопштењу.

То се најпре односи, како се додаје, на институције у чијој надлежности је оцена конкурентности и концентрације на тржишту уређаја за прихватање платних картица и других платних инструмената на продајним местима.

Наглашава се да је од изузетне важности избећи опасност погрешне интерпретације засноване на извештајима и студијама чија израда одражава комерцијалне интересе појединачних учесника на тржишту.

Стога, Народна банка Србије позива све заинтересоване за област безготовинских плаћања да се првенствено ослањају на званичне податке.