ММФ је оценио да се трогодишњи аранжман у Србији успешно спроводи и да је наша држава остварила добре макроекономске резултате.
Наредна, осма ревизија ММФ-а и Владе Србије требало би да буде у октобру и у оквиру ње ће се разматрати предлог о повећању плата и пензија. Наиме, тек када се праве припрема за израду буџета за наредну годину, разматрају се предлози о повећању плата и пензија и тек онда ће се знати о коликим се тачно процентима повећања ради. Власти у Србији већ месецима говоре о повећању плата и пензија, а колико ће оне заиста порасти, знаће се заправо тек након завршетка осме резивије. ММФ завршну оцену о успешности ревизије саопштава у децембру.
Монтерна политика, како је закључио ММФ, успела је да чврсто задржи инфлацију у циљаним оквирима, док је стабилност девизног курса утицала на повећано поверење на домаћем тржишту и смањење утицаја евроизолације. Такође, како је оцењено, на приходовној страни буџета постигнути су одлични резултати, који пружају подршку фискалној консолидацији, што омогућава значајно мање прилагођавање на расходној страни буџета.
Економиста Иван Николић сматра да је текући аранжман с ММФ-ом један од најуспешнијих у историји те институције јер су у Србији уравнотежени сви дефицити, и истиче да нашој држави није неопходан нови програм за наредне године.
– Програм ММФ-а углавном се односи на постизање макроекономске стабилизације, отклањање великих дефицита – оценио је Николић. – Пошто је у Србији постигнута стабилизација, с тог гледишта не треба нам нови аранжман с ММФ-ом јер сада треба размишљати о томе како да се постигну високе стопе економског раста. ММФ је као доктор: ако имате проблем, он препише лекове, ако смо се излечили, сами закључите да ли нам је неопходан доктор.
Релани бруто домаћи производ, по оцени ММФ-а, у Србији је на вишем нивоу у односу на период пре избијања глобалне економске кризе, а дефицит текућег рачуна платног биланса знатно је смањен. Спровођење договорених мера у оквиру програма допринело је отпорности финансијског сектора, који је сада у знатно бољој позицији да подржи привредни раст.
Међутим, ММФ оцењује да је неопходна изградња јачих институција и даљи напредак у реализацији програма структурних реформи за унапређење економске ефикасности и убрзање економског раста заснованог на приватном сектору .
Завршетак ревизије ће ставити Србији на располагање додатних 64,9 милиона евра у оквиру стендбај аранжмана, чиме ће укупан расположиви износ достићи 918,5 милиона евра. Власт у Србији најавила је да не намерава да повуче новац расположив у оквиру аранжмана.
Но, после одласка делегације ММФ-а из Београда након седме ревизије споразума, остало је отворено питање да ли ће Србија после истека текућег трогодишњег аранжмана фебруара идуће године затражити закључивање новог „из предострожности” за године које следе. Тим пре што је српска премијерка Ана Брнабић најавила да ће се тек разматрати питање неког новог споразума с ММФ-ом и да још увек није извесно да ли ће га бити или не. Мишљења економиста о томе су подељена: део њих је за нови аранжман, а део сматра да је ММФ у Србији одрадио шта је требало и да нам више није потребан.
Тако је члан Фискалног савета Владимир Вучковић заговорник закључивања новог аранжмана с ММФ-ом са ставовом да у периодима кад „нисмо имали програм, долазило је до погоршања”, тврдећи да се ММФ у Србији показао корисним. За нови аранжман с ММФ-ом залаже се и економиста Стојан Стаменковић, тврдећи да он никако не би могао успорити привредни раст.
– Надзор ММФ-а над економијом Србије неопходан је да се „не би правиле глупости” – оценио је професор Стаменковић. – Једна од првих грешака Владе Србије без контроле ММФ-а могла бити бити неконтролисано повећање плате и пензија, да се одложи решавање проблема јавних предузећа, као и нестручно управљање у њима.
Љ. Малешевић
