Како каже, пчелари су били потпуно обесхрабрени, поучени прошлом годином, међутим, природа их је ове године демантовала, те су испаше пчела биле успешне, али, наравно, постојали су изузеци на локалу.
– Временски услови су довољно добри да пчеле могу да искористе оно што природа нуди, Војводина није била издашна што се тиче багрема, који је подбацио због касних мразева – објаснио је Мркић. – На неким местима где багрем није био оштећен принос је био бољи, све је зависило од терена. Ране паше на пролеће су биле добре, неки људи су на воћним пашама, репици, добили озбиљне количине меда. Липа је добро медила на Фрушкој гори и имали смо рекордан резултат на сертификацији за заштиту географског порекла, са 99 одсто полена липе у меду, то је охрабрујуће.
И на сунцокрету се бележе добри, али не и рекордни приноси. Осим на микролокалитетима, Мркић каже да је целе године принос био добар, те да су пчелари у већини задовољни. У јулу, августу и делу септембра, сушни период смањио је приносе.
– У том периоду пчеле се спремају за наредну годину и недостатак нектара можемо допунити шећерним сирупом, стимулативном прихраном и допуном зимских залиха, али полен не можемо заменити и сви покушаји су били узалудни или слабо успешни – казао је Мркић. – Без полена нема ни легла, воска, ни ензима који су потребни у кошници, тако да нам ту друштва стагнирају и још увек немамо јасну слику о последицама, биће видљиво око марта следеће године. Надамо се да ће ово михољско лето мало ублажити и поправити ситуацију.
Пчелар из Футог Петар Шумар годину је окарактерисао као осредњу, испод просека. Како каже, багрем који је у Војводини ухватио касни мраз смањио је приносе. Његова друштва су била на испаши у Младенову, где има багрема, за сунцокретов мед био је у околини Врбаса, а у Беочину за липов.
– Једино је сунцокрет био добар свуда, у односу на претходне године, док се липа јако чудно понашала, мада је била нешто боља него лане – рекао је Шумар. – Иако је имала све неопходне услове, принос није испунио очекивања. У оваквој ситуацији, пре двадесетак година, два пута бих врцао мед, а сада смо то једва једном урадили. Они који су имали јака друштва су прегурали, а они са слабим нису ни имали меда.
Паралелно са борбом са временским условима и заштитом пчела, наставила се и битка са фалсификовањем меда. Шумар је објаснио да је лажни мед изузетно прозиран и течан, док му је укус пресладак, а прави мед је гушћи, растегљив и има оштар укус који зависи од врсте меда.
– Борба са лажним медом је непрекидна на светском нивоу, па и код нас, а тешко нам је пала и инфлација, све је поскупело, једино цена меда стагнира или чак и пада – нагласио је Ђорђе Мркић. – Прошле године смо постигли рекордну откупну цену багремовог меда, међутим, ове године се слабо купују. На крају је списка намирница, а не треба да је тако.
Према речима Мркића, Војводина и Нови сад немају велико интересовање за мед, због чега је решење да се он пласира у друге делове земље. Како каже, добар слика тога била је на недавно одржаној манифестацији „Укуси Војводине“ у Лиманском парку, где је, упркос доброј организацији фестивала, великој понуди меда и посећености, продаја ишла лоше, те да нико од пчелара није био задовољан.
Д. Андулајевић
