Гостујући на ТВ Танјуг, Савић је рекао да инфлација има две компоненте - реалну и психолошку, додајући да се реална односи на оно што се дешава на тржишту, а да је психолошка опаснија јер људи због страха да ће поједини производи нестати масовно купују и стварају залихе, чиме повећавају тражњу.
Инфлација док је једноцифрена није велика опасност, проблем је када она добије другу ногу, онда почне да функционише тај други елемент инфлације - психолошки. Ми смо тренутно далеко од те ситуације, рекао је Савић.
Истиче да је тешко рећи шта ће бити с инфлацијом до краја године, јер се с њом, како наводи, "никад не зна".
Савић додаје да држава донекле може да утиче на кретање инфлације, али упозорава да мора да размишља и о тој "психлошкој компоненти".
Објашњава да се цене производа могу контролисати умањењем царине, пореских оптерећења или замрзавањем цена, као што је то учињено са хлебом.
Међутим, додаје, психлошка компонента се не може лако конторлисати, јер када потрошачи процене да неког производа неће бити довољно, купују више и рачунају да када дођу идући пут у трговину да ће и цена бити виша.
Они на тај начин повећавају тражњу и стварају услове да опет скочи цена, рекао је Савић.
Каже да је на повећање инфлације утицало повећање цена енергената, а да инфлација вуче повећање и осталих цена.
Указује да је, на пример, цена гвожђа порасла за 140 одсто, додајући да је тај материјал важан у станоградњи који је један од сектора који вуче наш БДП.
Због тога и цене станова иду на горе, рекао је Савић.
Истиче да је светска привреда током пандемије доживела велики поремећај, јер су некада нормални облици сарадње постали тешки.
Савић указује да се, на пример, 95 одсто батерија производи у три земље Кини, Јужној Кореји и Јапану, а током пандемије био је отежан транспорт робе до Европе, што је утицало на повећање трошкова.
Подсетио је и на проблем који је направио теретњак у Суецком каналу.
Такве ствари утичу на пораст трошкова, али самим тим и цене производа, закључио је Савић.
Привредници оптимистичнији од банкара с инфлационим прогнозама
Представници домаћих привредних друштава су оптимистичнији од банкара у погледу краткорочних инфлационих очекивања, показују резултати октобарске анкете Народне банке Србије, мада су прогнозе и једних и других и даље у границама циљаног распона НБС од 3,0 посто плус/минус 1,5 посто.
Наиме, финансијски сектор очекује да ће инфлација у октобру наредне године износити 4,0 процента, док привредници очекују инфлацију на централној вредности циља НБС од 3,0 одсто, објављено је на интернет страници централне банке.
Када је реч о инфлационим очекивањима за две и три године унапред, она се код финансијског сектора крећу око централне вредности циља НБС од 3,0 посто, док су очекивања привредника нешто нижа и износе 2,5 процената за две године унапред и 2,0 посто за три године унапред.
Усидреност инфлационих очекивања, у чијој се основи налази и стабилност девизног курса, доприноси повећању ефикасности монетарне политике у одржавању ниске, стабилне и предвидиве инфлације у средњем року, што је, како истичу из НБС, један од неопходних предуслова одрживог привредног раста.
