Међутим, по оцени Фискалног савета Србије остали су велики проблеми као што су “Ресавица”, “Петрохемија” и МСК. Напомињу да је током ове године панчевачка “Азотара” препуштена стечају, што је по њиховом мишљењу оправдано и добро решење.
ФАП је, наводи у свом извештају ФС, остао ове године само с десетак запослених и то за ремонт војних камиона. Листа државних предузећа која су имала негативан ефекат на јавне финансије и привредни раст јесте ове године умањена, али за државу има још посла. Поред “Ресавице”, “Петрохемије” и МСК, Фискални савет истиче потребу проналаска брзог решења за “Икарбус”, “Ласту”, “Симпо”, “Јумко”, “Тигар” и “Трајал”. У овим предузећима запослено је око 15.000 радника, односно око половине од укупног броја преосталих запослених у неприватизованим државним предузећима.
Само “Ресавица” сваке године добија из републичког буџета субвенције од 4,5 милијарде динара за плате запослених, што значи да држава годишње субвенционише сваког запосленог у овом предузећу с око 10.000 евра. Иако се годинама најављује решавање овог проблема и резервишу буџетска средства за фазно затварање нерентабилних рудника, конкретног напретка нема, указује у ФС.
По оцени ФС, “ Петрохемија” и МСК су имали нешто успешније пословање прошле године, али је велико питање какво ће оно бити с новим повећањем цене енергената, односно могу ли га они издржати и наставити с пословањем без губитака. Управо због тога њихову судбину треба што пре решавати, а уколико се не нађу заинтересовани купци за њих сада када су тржишни услови веома повољни, онда би она морала да оду у стечај.
Да би ЈП “Србијагас” остао трајно профитабилан, по оцени ФС, кључне су две мере: да се цена гаса за јавно снабдевање индексира с будућим променама светских цена гаса и да се гас не испоручује неплатиштама. То би у пракси значило да се не одржавају вештачки у животу предузећа попут “Петрохемије”, МСК, ДП “Нови Сад” и друга, ако из свог пословања не могу да намире дуговања за гас.
Реформе највећих јавних предузећа, по оцени ФС, практично спроводи само “ Железница”, а ЕПС и даље инвестира мање од амотризације што може бити кочница будућем привредном расту.
Три највећа јавна предузећа - ЕПС, “Железнице” и ЈП “Србијагас”, имала су различите приступе у спровођењу потребних реформи, а само су “Железнице” озбиљно приступиле реформи. То предузеће је подељено на три независне целине: “Србија воз” за путнички превоз, “Србија Карго” за превоз робе и “Инфраструктура Железница”. Број запослених смањен је са 17.000 на 11.000, промењен је основ за добијање субвенција из буџета које више нису фиксни износ већ зависе од мерљивих критеријума и затворено је 25 одсто пруга које нису биле рентабилне. Ова нова предузећа сада плаћају своје рачуне за струју и спремна су за следећу фазу реформи која би требало да се ослања на изградњу и ремонт постојеће инфраструктуре, побољшање наплате уз ревизију цена и увођење професионалног менаџмента - сматра Фискални савет Србије.
Љ. Малешевић
