По свему судећи, није више питање да ли ће се то десити него када јер је Јавно предузеће „Путеви Србије” расписало тендер за пројектовање система за наплату путарине за тешка теретна возила на путевима нижег реда од ауто-пута. У позиву за ову јавну набавку, чија је вредност процењена на 60 милиона динара, наводи се да им је систем потребан ради наплате путарине за теретњаке с четири и више осовина. Отварање понуда за овај посао заказано је за 31. јануар, критеријум за доделу уговора је најнижа цена, а ЈП „Путеви Србије” очекују да пројектовање буде завршено за најдуже пола године.
У образложењу се наводи да је од увођења наплате путарине у Србији уочено да већи број тешких теретних возила, како би избегли плаћање путарине на ауто- путевима, као алтернативне путеве користи оне нижег реда, нарочитио магистралне путеве 1 и 2 реда. Из ЈП „Путеви Србије” сматрају да би се наплатом путарине камионима на магистралним путевима обезбедио додатни новац за њихово одржавање јер их ова тешка теретна возила највише и уништавају. Како је крајем прошле године рекао в.д. директора ЈП „Путеви Србије” Зоран Дробњак, Ибарска магистрала ће врло брзо бити затворена за такве камионе, пре свега због безбедности, а биће им иста цена када иду Ибарском магистралном као и на ауто-путу.
У пројектном задатку се указује да се наплата путарине на путевима првог реда примењује на комерцијална возила и да су обухваћена возила носивости преко 12 тона. Додаје се да наплата путарине на магистралним путевима у Европи постоји већ скоро 20 година, па и у земљама у окружењу - Мађарској и Бугарској. Указано је и да се од укупног броја саобраћајних незгода, једна трећина деси на магистаралним путевима. У ЈП „Путеви Србије” процењују да би се 60 до 70 одсто ових возила преусмерило са путева првог Б реда на ауто-путеве.
Нови веб сервис за електронско плаћање
Крајем прошле године пуштен је у рад веб сервис за електронску наплату путарине. Систем ће у почетној фази функционисати у Србији и бити доступан само физичким лицима, а у наредној се, на основу досадашњих преговора, очекује приступање земаља региона, па би електронска наплата путарине ускоро могла функционисати кроз исту платформу у више заинтересованих земаља. То ће омогућити свим корисницима да с истим ТАГ уређајем пролазе кроз више земаља.
Идеја да се уведе путарина на магистралним путевима је добра, каже генерални директор Пословног удружења друмског саобраћаја „Србијатранспорт” Горан Алексић, али истиче и да је изузетно важно да се приликом разговора о овоме питају и привреда и превозници.
- Какав ће модел бити изабран и како ће се имплементирати тек треба утврдити, али је јако важно рећи да то мора бити у циљу развоја целог друштва, те да очекујемо да ће у разговоре о томе бити укључени и представници привреде и првозника - каже Алексић. - Уређење транспортног амбијента мора бити у функцији подизања конкурентности танспорта, а то је и у интересу корисника транспосртне услуге.
По његовим речима, што се привреда више развија, више је робе за превоз, а кад има робе и путника, превозници имају посла.
- Интерес транспорта је да се Србија развија, односно да има што више роба, да је пословни амбијент квалитетан, да расте БДП, али и да се заштити заједничка имовина. То је, свакако, путна инфраструктура која се последњих година интензивно гради, у то улаже цело друштво и инвестирају се велика средства - каже Алексић.
Он указују да транспорт треба да има своје токове, да је неопходно градити нове путеве, да превоз треба да се одвија ауто-путевима, али и да се мора утврдити какву функцију имају путеви ван њих и да се саобраћај усмери одређеним правцима.
- У различитим земљама постоје различити начини наплате путарине, а цена путарине на нашим ауто-путевима није ни најповољнија ни најскупља у односу на регион. Требало би да се дефинишу модели наплате путарине како би се истовремено заштитила саобраћајна инфраструктура и унапредио транспортни систем јер се путеви граде да би саобраћајни систем био ефикаснији и безбеднији.
Д. Млађеновић
