„Турски ток” је очигледно под великим притиском Вашингтона, а Србија се узда у Бугарску, али и Немачку, јер ако прође „Северни ток 2”, онда би зелено светло морао да добије и „Турски ток”.
Пројекти нових гасовода за доток руског гаса у Европу, како преноси РТС, изложени су све оштријим притисцима Вашингтона али и појединих земља Европске уније. Ипак, Немачка не одустаје од градње „Северног тока 2”, а отвара и могућности за амерички течни гас. Бугарска, Србија и Мађарска чврсто су стале иза пројекта „Турски ток”. Хоће ли пројекти одолети притисцима?
Немачка је одлучна у градњи „Северног тока 2”, који ће јој бити други директан доток руског гаса. Али због сталних притисака, Берлин је решен да пројект усклади с најновијим прописима Европске уније. Истовремено спремају и субвенције за градњу најмање два терминала за пријем америчког течног гаса.
– Ми смо у позитивном дијалогу са Сједињеним Америчким Државама о терминалу за течни гас – каже немачки министар економије Петер Алтмајер. – То би значило више сигурности у снабдевању енергијом у Европи.
Каже да је њихов интерес да Немачка осигура приступачне изворе енергије, а то значи да имају интерес у реализацији пројеката „Северни ток 2”.
Бугарска, Србија и Мађарска спремне су за градњу својих гасних система да би се прикључиле на „Турски ток”.
Бивши дипломата Срећко Ђукић каже да у наредних десет до 15 година објективно немамо алтернативу „Турском току” који треба да се гради.
– Изградња гасне интерконекције кроз Србију од бугарске до мађарске границе почеће крајем марта или почетком априла – изјавио је генерални директор „Србијагаса” Душан Бајатовић, и поручио да не види ниједну примедбу Енергетске заједнице која може стопирати пројекат „Турског тока”.
– Србија је спремна за изградњу тог пројекта и првих 300 милиона евра је обезбеђено, додатно финансирање је обезбеђено у првом кораку, у другом ће бити класично пројектно финансирање, а изградња почиње крајем марта – почетком априла – рекао је Бајатовић. – Изградња би требало да буде завршена до 15. децембра.
– Ни солуција с течним гасом нама не решава питање: ако не решава једној богатој Немачкој, како течни гас може бити интересантан за нас, када је двоструко скупљи од гаса из цеви? – пита Ђукић.
Војислав Вулетић из Удружења за гас Србије рекао је да 1. јануара 2020. престаје доток гаса преко Украјине.
– Да ли ће престати сто одсто или у неком мањем проценту, у сваком случају, и ми и Бугари се снабдевамо руским природним гасом преко Украјине и уколико се то деси, а не буде изграђен „Турски ток” – ми ћемо имати веома велике проблеме – каже Вулетић.
Енергетска заједница упалила је зелено светло за „Турски ток”, потврђена је и његова енергетска и економска исплативост, ипак, почетак градње је под великим политичким притиском Запада. А наша земља зависи од потеза Бугарске.
И европски грађани и индустрија троше све више гаса. Нови дотоци су неопходни јер неке земље гасе нуклеарке, неке термоелктране, и сви рачунају на чисту енергију из гасних централа.
Д. Млађеновић