У отпаду годишње заврши око 247.000 тона хране

Донирање хране у Србији није законски дефинисано, због чега годишње око 247.000 тона хране заврши као отпад, док око пола милиона људи нема за основне потребе, те је у оквиру „Сиве књиге” НАЛЕД-а једна од препорука Министарству пољопривреде да донесе правилник којим би се омогућило донирање хране након истека рока с ознаком „најбоље употребити до”.
hrana Filip Bakic.JPG
Фото: Дневник (Филип Бакић)

Директорка Центра за унапређење животне средине Ивана Јовчић сматра да би доношење правилника омогућило брже донирање хране којој је истекао рок, али која је безбедна за исхрану, као што су слаткиши и грицкалице, а не млеко, месо и риба који имају ознаку „употребљиво до”.

Међутим, додаје она, и када би се донео тај правилник, проблем и даље представља ПДВ од 20 одсто који трговци плаћају на донирање хране.

– Трговци, уколико желе да донирају храну, морају на њу да плате ПДВ као да су је продали, тако да се њима више исплати да ту храну баце, него да је донирају – рекла је Ивана Јовчић за Тањуг. – Решење је у усвајању закона о управљању вишковима хране којим би се, пре свега, укинуо ПДВ на донирање хране, а затим регулисало на који начин би произвођачи, дистрибутери, трговински ланци и угоститељски објекти донирали вишак хране.

У Србији у просеку једно домаћинство годишње баци око 35 килограма хране

Ивана Јовчић наводи да је пре пет година формирана Радна група која ради на припреми нацрта закона о управљању вишковима хране, али он још није готов.

Прошле године је и Савет за филантропију основао Радну групу за унапређење законског оквира за донирање вишка хране. По речима Иване Јовчић, највише се преговара око укидања ПДВ-а јер постоји бојазан да би укидање ПДВ-а на донирање хране довело до злоупотребе у смислу њеног препродавања.

У Србији храну могу донирати произвођачи, дистрибутери и трговински ланци, али не и угоститељски објекти и грађани јер та храна нема декларацију и нико не може да гарантује да је бактериолошки исправна и безбедна за исхрану.

Ивана Јовчић каже да у Србији у просеку једно домаћинство годишње баци око 35 килограма хране, а укупно се у нашој земљи за годину баци око 247.000 тона. Претпоставља се да још толико хране бацају трговински ланци, угоститељски објекти и произвођачи.


Ни у ЕУ нема система

Ни у Евопи још не постоје системска решења за донацију хране, али је ЕУ издала препоруке о томе како би земље могле смањити бацање хране, међутим, те препоруке нису обавезујуће.

– Француска је прва земља у свету која је пре неколико година усвојила Закон о управљању вишковима хране, тако да су они почели системски тиме да се баве – указује Ивана Јовчић.

Циљевима одрживог развоја УН планирано да се до 2030. бацање хране у свету преполови.

На светском нивоу, додаје Ивана Јовчић, трећина укупне количине хране буде бачена, а то, осим великог социјалног проблема, представља и еколошки.


По подацима Тима Владе Србије за социјално укључивање и смањење сиромаштва, око пола милиона људи није у стању да задовољи минималне егзистенцијалне потребе и месечно троши мање од 12.045 динара.

За производњу, прераду, паковање и дистрибуцију те хране утроши се огромна количина воде и енергије, а она заврши на депонији где постаје отпад и испушта метан – гас који је штетан и утиче на климатске промене.

– Ако бисмо ту бачену храну посматрали као државу на глобалном нивоу, она би била трећа у свету по емисији гасова с ефектом стаклене баште, одмах иза Кине и Америке – указала је Ивана Јовчић.

Д. Млађеновић

EUR/RSD 117.5272
Најновије вести