Међу кадровима који недостају су и возачи, а по речима генералног директора Пословног удружења друмског саобраћаја „Србијатранспорт” Горана Алексића, нова Влада Србије требало би да обезебеди субвенције младим људима који желе да заврше обуку за професионалне возаче и створи друге услове да би проблем недостатка возача био решен.
На основу истраживања из прошле године, Србији недостаје око 12.000 возача у аутобуском и камионском саобраћају.
- Тешко је рећи колико би возача одмах могло да се запосли, али је сасвим сигурно да је реч о неколико хиљада људи - каже Алексић.
Процентуално више недостаје возача аутобуса, којих је сада између 15.000 и 16.000, а мањак је око 12 одсто, док је у камионском саобраћају недостак око седам одсто, а има их око 120.000. Конкруси за пријем возача стално су отворени и они који желе да раде и имају одговарајућу квалифиукацију, могу да буду сигурни да ће посао добити.
- Седам година уназад указујемо да ће нам свеке године бити све теже и теже - рекао је Алексић. - Србија је 2009. укинула служење војног рока и сада кубуримо с тим недостатком јер је из војске излазило доста обучених возача за Ц и Д категорију. У то доба долазимо и у ситуацију да се законом подиже старосна граница да би се постало возач аутобуса тек са 24 године, што, рецимо, у Немачкој није случај.
Он је навео је да се у тој земљи за Ц категорију полаже с 18 година, када се наврши 21. добија се Д категорија, а с навршених 22 године професионални возач може да учествује у међународном транспорту.
- У међувремену је дошло до знатног раста привреде у Србији, а тиме и до раста захтева за превозом, а с друге стране имате систем у којем се смањује број возача. Будући да је недостатак возача сталан, инсистирали смо да се снизе старосне границе за полагање за одређене категорије јер би се тако створили услови да се у средњим стручним школама могу обучавати и возачи аутобуса за Д1 категорију, а потом и да се примене правила слична као и у Немачкој - истиче Алексић.
- Обука за Ц категорију у ауто-школама кошта више од 300.000 динара, а то је више је него у многим земљама Европске уније и јако је скупа за младог човека, те је неопходно наћи моделе за снижавање трошкова приступа професији, а за младе до 30 година обезбедити субевнције. На тај начин они би добили шансу да раде, а с друге стране држава би превазишла проблем јер би млади били финансијски стимулисани да се обучавају и запосле у Србији - рекао је Алексић.
По његовим речима, у средњим школама у Србији обучава се око 1.000 ђака у генерацији за возаче, а реално је да их, по генерацији, само за просту репродукцију кадра буде око 4.000. Он истиче и да је у Агенцији за безбедност саобраћаја је лиценцирано око 170.000 возача, али неки не раде оно за шта су се школовали, неки су у иностранству, а ни стартосна структура нам не иде на руку јер је више од 30 одсто лиценцираних возача старије од 50 година.
- Возачи нам недостају, слично је и у окружењу, не можемо се ослонити ни на увоз радне снаге па је зато, а због одржавања привредних активности, неопходно направити кораке који ће поправити ситуацију - истакао је Алексић.
По његовим речима, зараде возача у Србији су, упркос порасту трошкова пословања, повећане за 30 одсто, а да због мањка возача послодавци, истовремено, снижавају критеријуме када је реч о квалитету радне снаге.
- Зараде возача у аутобуском саобраћају су од 90.000 динара до 100.000, у камионском од 150.000 до 200.000 динара. Они који одлазе у иностранство нису се баш много усрећили јер је зарада професионалног возача у Немачкој до 1. октобра износила око 2.000 евра. У нашем окружењу зараде су знатно мање него у Србији. На пример, у Турској су 350 до 400 евра - рекао је Алексић.
Д. Млађеновић
