Забранити излов кечиге на најмање пет година

Прекомерно изловљавање кечиге, која се налази на Црвеној листи угрожених врста Међународне уније за заштиту природе, прети потпуном нестанку те врсте рибе из река у Србији.
d
Фото: М. Зец

Кечига је економски значајна врста, а да ли ће успети да се избори с деценијским прекомерним изловом, показаће време. Да би се омогућила обнова популација те веома угрожене врсте рибе, Светска организација за природу WWF тражи забрану излова кечиге на најмање пет година, а кампањи су се придружили и Удружење уједињених риболоваца Србије и Асоцијација аласа Србије, који су најчешће на терену и из прве руке виде смањење популације кечиге.

– WWF је урадио студију за процену стања популације кечига у Србији, која је показала да се кечига интензивно лови, и то не само током дозвољеног периода улова већ и током ловостаја, када је риболов забрањен да би се омогућио неометан мрест – каже Милена Драговић из те организације

По њеним речима, на готово ишчезавање те врсте рибе утицало је неколико фактора: уништавање природних станишта због изградње брана, насипа и водопривредних обејката, загађења река, али пре свега прекомерни излов.

– Постоје правила о томе колики мора бити примерак те рибе да би се могао ловити, односно законски је прописана дужина од 40 центиметара, али је веома приметно да се примерци испод тих параметра неометано продају, односно налазе се на пијацама и у ресторанима широм Србије – каже Милена Драговић.


Нелегална продаја

Кечига дуга испод 40 центиметара готово је извесно да је нелегално изловљена, али је исто тако извесно да се нелегално изловљени примерци те рибе дуги од 20 до 30 центиметара продају.

– Кечига из узгоја може бити испод тих параметара, али се тренутно узгаја у само једном рибњаку у Србији, у околини Вршца, и количине које стижу на тржиште нису довољне пошто подмирују свега око два одсто потреба – каже Љубомир Пејчић. – У рибњацима у Србији углавном се узгајају шаран и пастрмка па би било добро да се предузму кораци да се узгајивачи подстакну на то да у рибњцима гаје и кечигу.


Прекомерни излов кечиге, по речима извршног директора Удружења уједињени риболовци Србије Љубомира Пејчића, производи вишеструке и дугорочне губитке. 

– Губици настају пре свега зато што се популација кечига не користи на одржив начин већ се прекомерно изловљава, и због тога је велика могућност да наше реке остану без ове врсте рибе, а осим тога, њеним евентуалним нестанком нарушава се природни ланац исхране – каже Пејчић. Он истиче да је за очување те врсте рибе изузетно важно да се појача контрола надлежних служби и спречи прекомеран и нелегалан излов.

– Постојећи прописи, као и Закон о заштити и одрживом коришћењу рибљег фонда, добро регулишу ту област, али је примена тих прописа веома дискутабилна – каже Пејчић. – Неопходно је да се контролише ситуација на води и спречи трговина нелегално изловљеном рибом, али је важно истаћи и да је и те како приметан недостатак рибочувара јер их на потесу од Бачке Паланке до моста у Бешки и делу каналске мреже узводно од Новог Сада има свега двојица. Контрола на тржишту рибе сада је минимална па се нелегално изловљена риба, и то не само кечига, лако пласира на пијацама и у ресторанима.

И надлежни су свесни тога да је неопходно заштитити и сачувати кечигу па је  ЈП „Србијшуме” на својим риболовним подручјима  Дунав, Млава и Београд забранило излов кечиге током 2018. и 2019.

Д. Млађеновић

 

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести